Општинске новине

Чехословачка Република

413

жити смисао и значај историје некога народа, и рећи ћу само ово: како појединца, тако ни народе не просуђујемо толико по томе како сами удешавају свој живот и како задовољавају своје потребе и интересе, колико по томе да ли, у коликој мери својим животом и радом користе и осталима — да ли чине или покушавају да чине нешто корисно не само себи него и својој околини, да ли се брину не само за своје сопствено усавршавање него и за општи напредак и, да ли ради својих властитих интереса не заборављају на заједнички интерес свију..." Др. Камил Крофта, Министар спољних послова Републике Чехословачке, то је рекао у предавању намељеном Коралчевом Универзитету у Београду 1937 год. Као закључак изнетих мисли у предавању наводи: „То све даје један влаши смисао историји народа, који је од општег значаја." Др. Камил Крофта истиче нарочито упочетку предавања: „Срећан сам што могу да пружим своје тумачење о духу или смислу Чехословачке историје Југословенима, с којима је мој народ везан искреним пријатељством и чврстим политичким савезом." Те су мисли и нас водиле при покушају да оцртамо ,и изнесемо историски преглед Републике Чехословачке, који има, без икаквих претензија, само један циљ упознавање историје Чехословака у општим цртама. Увод Република Чехослозачка историски посматрана, постала је 14. Х1-1918 год. У њу су ушли: у целини историска Краљевина Чешка с малом допуном према Аустрији и Маркгрофовина Моравска, један део Шлеске, територија Словачке и Поткарпатска Русија. Доказано је историски, да су на територији Републике Чехословачке живели људи од памтивека. Историски преглед Републике Чехословачке ради јаснијег и бољег изучавања, виднијег прегледа, поделићемо ћа одељке: I — Стари век, II — Средњи век, III — Нови век и, IV — Најновији век. . / — Стари век: Стари век„ који обухвата дуго време од првих почетака историских па до 500 година после Христа, има само обележено: Историја бележи: Келти су били први становници Чехословачке. Само име земље, које се код Немаца и Француза спомиње: „Воћет1ја" води порекло од Келта. Немци при крају II столећа пре Христа ;ављају се на територији Чехословачке. Њихова племена доста су позната: Квади и нарочито Маркомани, чији је и краљ Марбод био, који је имао велику војску.

Помињу се и друга племена: Готи и Лонгобарди. Монголска племена — Хуни и Авари, кад се појављују и племена Словенска, почињу да долазе од краја IV столећа. 11 — Средњи век: Средњи век, који обухвата време од 500 па до 1500 година после Христа, већ има доста и добрих извора о историји Чехословака. Историја бележи ове владаоце: 1. Само (624): Само, за кога веле да је био франачки трговац и човек велике храбрости и добре главе, ујединио је око 624 год. већи број слзвенских племена (Винедос), прогласио се за краља, оженио више Словенкиња и имао 22 сина и 25 кћери. Само је владао Словенцима. Али, у његову државу улазила су племена: чешка, моравска и словачка. Водио је борбу на две стране: са Немцима и са Монголима. „Чехословаци" после изчезнућа државе Сама живе племенским животом без државне организације. Историја не износи, који је био заједнички владар. 2. Карло Велики (805): Карло Велики, римски цар и франачки краљ, завладао је од 805 год. и земљама Чехословака, па су владали и његови наследници. 3. Мојмир I (834): Мојмир I, моћни кнез у време око 834 год, у Моравској је владао, Он је успео да истера Прибина, који је владао у Словачкој. Тако је створио велику моравску државу, дзк Прибина оде у Панонију и ту у околини Златног Језера створи кнежзвину словачких и словеначких племена, коју је доцније наследио Коцељ, за кога веле, да је био угледан владар. 4. Растислав (860): Растислав наследник Мојмира I умољава византиског цара Михаила III и патријарха, те му шаљу око 863 год. Константина (Ћирила) и Методија, словенске првоучитеље, браћу из Солуна. Ћирило д Методије су имали успеха у ширењу писмености („словенска азбуга-глагољица" и „проповеди држали на словенском језику"). Али, имали су и много противника. 5. Светопук (880): Светопук који је дотле имао само Словеначку, збаци Растислава, одцепи се од Немачке и створи самосталну државу око 880 год. Држава Светопука је обухватала: велики део садашње Чехословачке, Мађарске и Немачке у коју су улазили: Чеси, Морави, Словаци, део Лужичких Срба, део Пољака. 6. Мојмир II (894): Мојмир II долази по смрти оца Светопука (894),, под којим држава пропада после битке између Немаца и Мађара око 907 год. 7. Династија Птемисловића (IX век):