Општинске новине
414
Београдске општинске новине
Династија Пшемисловића појављује се, како тврде, концем IX века, кад је почело и покрштавање Чеха. Династија Пшемисловића имала је ове владаре: 1. Борживој (IX век): Борживој, чешки краљ, помиње се као муж Аидмиле, која је била кћи неког кнеза Крока. Лидмила, предање вели да је пре удајз и владала. Кад је била увређена као судија при деоби два завађена брата, објави народним племићима, да се одриче престола. Сабор донесе одлуку: да ће признати за кнеза онога, кога она изабере за мужа. Лидмила изабере Борживоја Пшемисла, младог сељака. Та је династија дуго владала у Чешкој. Кажу, да су опанци тога закнеженог сељака дуго чувани у „муззју у Прагу." 2. Спитихњев / и Вратислав I (895): Сиитихње.в' I и Братислав I, синови Борижвоја, ступили су у вазалну везу према немачком цару Арнулфу (895), чиме су обновили и односе са Источно-Франачком државом. Хришћанство, које је почело да се шири код Чеха, Балтичких и Полапских Словена, и мало је доста борба и тешкоћа, нарочито од доба, кад је Светопук протерао главне ученике Ћирила и Методија, међу којима и Горазда, владику Словака. 3. Св. Вацлав (920): Св. Вацлав, син Вратислава I долази 920 год, као дете за кнеза. 4. Болеслав I (929): Болеслав I, пошто убија брата Св. Вацлава, 28 1Х-929 год. ступа на престо. Држава Пшемисловића под владавином Болеслава I много се ојачава, унутра. Она обухвата низ племенских кнежзвина и проширује се на Морави. Држава Пшемисловића споља: ствара добре везе са Немачком Царевином Огона I из Саске династије и са Пољском, за чијег се кнеза Мјешка удаје кћи Болеслава I Добрава, звана код Пољака Добровка, под чијим је утицајем њен муж 967 год. примио хришћанство и тиме почело хришћанизовање Пољске. 5. Болеслав II (967—999): Болеслав II (967—999),: наследник и син . Болеслава I, као кнез основао је 973 год. у Прагу епископију и после првог владике Саса дошао је као други Чех, по народности, владика Св. Војтех, син угледног племенског кнеза Славника. Чеси и Руси при крају X века учврстили су везе. Руски велики кнез Св. Владимир оженио је једну Чехињу. 6. Болеслав III (999—1003): Болеслав III (999—1003) није сачувао јаку државу Пшемисловића, један део од ње освојио је Болеслав Храбри, пољски краљ син кнеза Мјешка и Добраве, који је покушао да створи велику словенску државу.
7. Јеромир (1005—1012): Јеромир помоћу немачког цара Хенрика II (1003—1039) ослободио је један део Пшемисловића државе. 8. Олдржих (1012—1034): Олдржих (1012—1034) дошао је и до поседа Моравске, после смрти Болеслава Храброг (1025), и за свога намесника поставио сина Бржетислава (чија је мати била Беатрича, обична сељанка Чехиња). 9. Бржетислав (1034—1055): Бржетислав (1034—1055) проширио је кнежевину Чешку на западну Словачку и већи део Пољске, који је на интервенцију немачкога цара Хенрика III напустио и задржао само део Шлеске. Основао је пред смрт „сењорат", уредбу по којој најстарији у династији Пшемисловића има да буде велики, старији кнез код Чеха. 10. Спитихњев II (1055—1061): Спитихњев II није много учинио. Владао је кратко време и тек само примећен. 11. Вратислав II (1061—1092): Вратислав II (1061—1092) активно учествује у европској политици: заузима се за немачког цара Хенрика IV, одржава везе са папом Гргуром VII (противником Хенрика IV); успева да добије „Будишински крај" и тако Горњо-лужички Срби улазг у састав чешке државе (1036). Доба наследника Вратислава II било је у трвењу и опадању, све до 1125 год. 12. Собјеслав I (1125-1140): Собјеслав I (1125—1140) млађи син Вратислава II долази у доба кад је после Вратислава читавих 33 године Чешка била у опадању, и тек он почиње да подиже Чешку. 13. Владислав I (1140—1173): Владислав I, нећак Собјеслава I, успео је и ако млађи кнез (Моравске) да постигне велику моћ и славу. Он је помагао немачког цара Фридриха, I Барбаросу (1152—1190), који га је 1158 год. и признао за краља Чешке, што доцније није испунио. 14. Собјеслав II (1173-1179): Собјеслав II син Собјеслава/ I улази у чешку историју са обележјем као „заштитник сиромаха и сељака". 15. Фрадрих (1179—1197): Фридрих, син Владислава II, за чије су време настале у Чешкој борбе између чланова династије. Моравска је 1182 год. постала имперска маркгрофовина. 16. Отокар I (1197-1230): Отокар I (1197—1230) успева да му папа Инокентије III шаље круну из Рима, његов брат Владислав постаје маркгроф Моравске. Чешка постаје краљевина. 17. Вацлав I (1230-1253): Вацлав I (1230—1253), син Отокара I, прославио се сјајем свога двора. Започео је борбу за „Бабенбершко наслеђе" за Аустрију и Штајерску.