Општинске новине
3
Чехословачка Република
417
14. Владислав II Јагеловац (1469—1485): Владислав II Јагеловац, петнаестогодишњи син пољског краља Казимира IV (1444—1492) буде изабран после Јиржи Пођебрадског, док после смрти Матије Корвина (1457—1490) и за краља Маџарске. Постаје један од највећих владара у Европи, имајући под управом знатан део средње-европских земаља. Био је без енергије и отпорне снаге. 15. Лудвт I (1485-1521): Лудви Г 1 / долази 1458 год. на престо кад се појављује покрет лутероваца. Турци надиру, после заузећа Београда и Петроварадина, ка Бечу и код Мохача 1521 год. Маџари буду тучени, краљ ЛудвиЈг' I гине, Хрвати са баном Петром Бериславићем тучени. Чешки одреди закаснили су тада да учествују у борби. III — Нови век Нови век, који обухвата време од 1500 године после Христа па до последње десетине XVIII века, износи буђење и покрет Чехословака за самосталност, културно јачање и верску слободу. Чешки престо смрћу краља Лудвига I био је упражњен. На чешки престо појављују се многи претенденти. Управља земљом привремено Земаљски сабор. 16. Династија Хабсбурговаца (XV век): Династија Хабсбурговаца долази на престо Чехословачки: а) По мушкој линији: Династија Хабсбурговаца по мушкој линији овако долази: 1. Фердинанд I (1521—1564): Фердинанд I Хабсбуршки, као муж Ане сестре Лудвига I, долази на престо Световацлавске круне (Моравске, Шлеске и Лужице), док га Чешка 1556 год. бира за краља. Био је ватрени католик и апсолутиста. Али, зависан од великаша, нарочито беше му такмац Јован Запоља, сибињски војвода из Тренчина у Словачкој, који је био изабран за протукраља. Умро је 1564 год. 2. Максимилијан (1564—1576): Максимилијан није гањао протестанте као Фердинанд I, чак им је и симпатисао. За своју земљу овај владар ништа није нарочито учинио. 3. Рудолф II (1576-1612): Рудолф II по смрти свога оца МаксимилиЈана као повучен и миран човек, одан уметности и науци, био је у доба кад су настали затегнути односи између разних вероисповести У Чешкој. Била је и национална борба између Чеха и Немаца, те је чешки језик законом
узет у Моравској, а и у Чешкој доцније за време наследника Рудолфа II. Словачка је била тада под управом Стефана Батори (сибињски војвода, касније пољски краљ, 1574—1586). Тада се јавља у Словачкој и Стефан Бочкај словачки племић, који штити протестанте. Расправе између католика и протестаната долазе до највеће мере у Немачкој, које је тамо водио Мартин Лутер и који је први отпочео борбу против индулгенција (откуп грехова) пропаганде католичких свештеника, који су по наређењу Папе Лава X свакоме то препоручивали говорећи: „ Чији■ грошић у ковчежић звекне, томе ће душа из пакла да утекне".* Расправе верске пренете су и на земље Чехословака, те је и Рудолф II под притиском издао „Мајестате" (МајазШзБНе!, повеље величанства), којима се признаје сталежима право „самостално уредити своју цркву, управљати њоме, сазивати скупштине, постављати свештенство, градити храмове, уређивати гробља". Расправе верске тиме су прекинуте и дошло је чак и до измирења између католика и протестаната. Али, Рудолф II је тиме пао у немилост свога брата Матије, који га прогласи лудим и заузме му престо (1612). 4. Матија (1612—1619): Матија, као старији човек, имао је наме снике у Чешкој Јарослава из Мартиница и Вилима из Хлума. Он је био немоћан, те није ни одржао важност „повеље величанства"; чак је помагао католике, што изазове да се у Прагу 21-У-1618 год. у кули Смиржичких на Малој Страни одржи збор, где заступници протестантских сталежа реше: „Да се намесници уклоне" („дефенстрација' 1 — избачени из краљев. замка кроз прозор 23-^-1618). Католичка група сматрала је ово као неко чудо. Сталежи јављају краљу Матији, да су му ипак верни, али желе да казне виновнике и хоће мир. Буде изабран директориј (привремена влада) од 30 чланова, који отера језуите из земље и конфискује им имања. Матија је био склон измирењу с Чесима, али у томе га је спречавао Фердинанд II (1619 —1637), аустриски краљ и немачки цар, иначе ватрен католик. Сталежима Чешким пришли су и сталежи: моравски, лужички и шлескн|, а и чешки војсковођа Хенрик Матија Турн немачки племић настањен у Чешкој. 5. Фридрих V Фалачки (1619—1620): Фридрих V Фалачки узет је за чешког краља стога, што су Чеси сматрали: да он има подршке код целог протестантског света и као зет енглеског краља Јакова I (1603—1625). Међутим, то није било тачно.
* ^еххеп Сгобсћеп т с!еп Ка81еп к1т$5еп, Вебзеп 5ее1е шјгс! аш с!ег Ное11е зрппјЈеп,