Општинске новине

418

Београдске општинске новине

Као калвинист, напротив, он је и сам увредио протестанте, док као државник, организатор и војсковођа, и поред родбинских веза, није се ничим истакао. Доста времена проводио је у гозбама и забавама. Фридрих V Фалачки није организовао чешку војску, нити је наоружар, а и слабо ју је уопште снабдевао, што је све изазвало деморализацију војске, па и народа. Споља га је помагао Габор Бетлен, сибињски војвода, који је продро у Маџарску и заузео целу Словачку с Вратиславом. Фердинанд II имао је на својој страни: Папу, МаксимилијанаБаварскогвојводу, Козму Медичи, тосканског надвојводу, и чак шпанског краља Филипа III (1598—1621), који стави и војску на расположење. Сем тога и у наследним аустриским земљама имао је доста подршке. Чеси су били нападнути са више страна. Фердинанда II трупе стигну 8-ХП620 год. пред Праг, Чеси на Белој Гори, узвишење на запад уз Праг, заузели су положај и ту се очајно бранили, док је њихов краљ Фридрих V пировао у Прагу. Чеси на Белој Гори прођу, као Срби на Косову Пољу 1389 год. 6. Фердинанд II (1620—1637): Фердинанд II овлада Чешком. Он и његов намесник Чешке Карло кнез Аихтенштајна, те су на тргу Старог места у Прагу погубљени (21-У1-1621). Тада су погубљени: племићи — гроф Јоахим Шлик, Вацлав Будовец, Јан Весениј, 8 ритера и 16 грађана. Албрехт Валенштајн, богат и даровит племић чешки, имућан син протестантских родитеља, који без оца и мајке падне у руке језуитима и они га покатоличе, борио се и сам против домовине Чешке и истакао као велики војсковођа. Он се борио уз Фердинанда II против протестантизма, а доцније и цротив Густава Адолфа, шведског краља. Створен је и устав 1627 год. којим је ојачана краљевска власт на рачун сталежа и престо проглашен наследним у кући ХабсбурГовића по мушкој и женској линији. Чешка је била у вртлогу и позорница тридесето1одишњеГ рата (1618—1648), који је обухватио још и Баварску, Саску, многе немачке земље и Словачку. Густав Адолф (1611—1632) прилази у помоћ пораженим протестантима, њему прилазе емигранти Чеси који улазе и у Праг. Он је имао сјајне победе код Лајпцига и Брајтенфелда (1631) и код Лицена (1632) где је и погинуо.* Погинуо је доцније и Валенштајн, 24Н-1634 год., погубљен у граду Хебу, јер је,

Види: Оепега1 Оеог^е Мас Мипп — „СизГаие Ас1о1рће", Рапб 1935 и Бг Напб 8сћи1г— „Ц^аПепзШп" 1*е1р21ј5 1898.

у жељи да добије краљевску круну, ступио у везу са чешким емигрантима. Фердинанд II наредио је генералу аустриском Оквару Пиколоминију и овај је спровео то убиство Валенштајна, пошто га је дочекао са краљевским почастима. Закључио је мир са саским кнезом (1634), коме уступа обе Лужице. 7. Фердинанд III (1637—1657): Фердинанд III долази на престо Немачке и Аустрије, па као добар католик продужио је мучити Чехе. За његово доба био је Вестфалски Мир — 1648, који иако није донео за Чешку верске слободе, ипак је емигранте Чехе као и родољубе у земљи то опомињало, да им и владаоци из династије Хабсбурговића нису пријатељи. Вестфалски мир закључио је тридесетогодишњи рат, који је опустио и понизио Чешку. Али, дао јој је и добру поуку. 8. Леополд I (1657—1705): Леополд I (1657—1705) мрзео је некатолике, време проводио у цркви и лову. Њега нису волели Маџари, те једва дочекају, кад Турци због Ердеља (Сибиња) нападну земље „Леополда I". Турци, у чијој војсци беше доста одважних јаничарских јединица, под командом великог везира Кара-Мустафе допру до Беча (1683). ГБима нриђу: Михаило Апафије сибињски војвода и Имро Текелија маџарски гроф. Леополд I : побегне с породицом и бечким богаташима, кад; је Беч био у најтежим приликама. Бранио је Беч јуначки гроф Ернест Штаремберт!, са радницима и ђацима поред мале војске, и у најбољем моменту долази у помоћ Јан Собјески (1674—1696) доцнији краљ Пољске, који спасава Беч од Турака а тиме помаже и Леополду I да очисти од Турака Маџарску и да продру трупе Леополда I под командом чувеног војсковође „ Принца Евгенија СавојскоГ" у Београд, Ниш и Видин.* Леополд I показивао се и Србима као пријатељ. Он наговори Патријарха Пећског Арсенија Чарнојевића, да преведе многи народ из Старе Србије у опустеле земље преко Дунава. 9. Јосип I (1705-1711): Јосип I (1705—1711) ступа на престо оца, кад је у земљу напао на потстрек „Луја XIV" (1643—1715) краља Француске „Фрањо Ракоци" чији су претци владали некада Ердељом. Буну је угушио помоћу Срба, којима је обећавао извесне повластице, али које им није дао. 10. Карло У1-П (1711-1740): Карло VI-II у Чешкој ступа на престо (1711—1740) пошто Ј-осип I није имао мушке деце. Успео је ипак, да веома рашири своју државу. * Види; Раи1 Ртсћаиег — „Ргтс Еи§еп", п 1933.