Општинске новине

3*

Чехословачка Република

11419

То је био последњи Хабсбурговац у мушкој линији. Он је био велики католик. Кад није био више способан Принг! Евгеније Савојски због старостида ратује, то иТурци почну да напредују, који иако му Срби помагаху, ипак заузму Београд (1739) и Карло У1-Н буде принуђен да моли султана Махмуда I (1730—1754) за мир, који је те године у Београду и утврђен: под условом, да Аустрија врати Турској све што је добила на Пожаревачком Миру (1718) задржавши само тамишки Банат. ' Како није имао мушке деце, то једину ћерку Марију уда за Фрању, војводу Лотрингије, коме је место Лотрингије дата у замену да управља Тосканом. б) По женској линији: Династија Хабсбургоеаца по женској линији овако долази: 1. Марија Терезија (1740—1780): Марија Терезија, први је владар из династије Хабсбурговаца по женској линији — Аотаришикој. Кад је ступила на престо оца, сви суседи јурну на Аустрију да је разграбе. Фридрих II Велики (1740—1786) пруски краљ заузме велики део Шлеске (сем кнежевина Опавска и Тешенска).* Марија Терезија склопи савез са Русијом, у којој је владала царица Јелисавета Петровна (1741—1761), најмлађа кћи Петра I Великог. Ступи у везу са Енглеском, у којој је владао краљ Ђорђе II (1727—1760) и са Сардинијом, у којој је владао краљ К. Манојло II (17301773). Нзени непријатељи били су: Карло VII (1742—1745) баварски изборник и проглашени цар Немачке и Фридрих II Велики (1740—1786) пруски краљ, којима она огласи рат. Седмогодишњи рат (1756—1763) тако настане, који је назват и ,,рат за аустриско наслеђе". Фридрих II Велики хтео је да преотме значај аустриским владаоцима у Немачкој. Са војском продре у Чешку, те је и он опустоши. Пруси буду тучени код Колина (18-У11757) источно од Прага. То их натера да се повуку у Пруску. Марија Терезија тада је у својој војсци имала хрватске и српске граничаре, који су се одлично држали. Фридрих II Велики доцније је имао успеха (битка код Росбаха 2-Х1-1757, битка код Лајтена 5-ХН-1757). Томе је допринела и промена цара у Русији: Петар III (17611762) и Катарина II Велика (1762—1796). Марија Терезија трудила се да утврди власт у Аустрији и Маџарској где је на сабору у Пожуну, после сјајног говора на латинеком

* Види: Бг. \\Шће1т ^ХЧејЈепс! — „Рггес/гГсћ дег Сгозве 1902., и АгпоМ Вегпеу — „РНеАНсћ Аег Сгозве ", ТиеБт^еп 1933.

језику показала и свога малог сина чиме је тронула племиће, који су повикали: „Мопатиг рго по81.го ге«е, Мапа Тћеге81а" (да умремо за свога краља). При крају њене владе, у Чешкој букне рат за баварско наслеђе кад су пруске (браниборске) трупе ушле у Чешку, те су Чеси опет страдали, настала је глад и, код њих почет да се сади кромпир, пренет из Пруске и назват „Брамбору".** Чешка је у то доба „просвећеног апсолутизма" била у бедном стању. Народ је био у беди и, однос сељака и господе неиздржљив, до степена ропства. Сељаци су остали неписмени, некултурни, сиромашни. То стање натерало је сељаке на буну, у којој се истакао у Словачкој знаменити хајдук Ђорђе Јаношик, што је ипак нешто утиацло да се помоћу неких докумената „урбари" то поправи. Чешка после седмогодишњег рата била је поприште германизације, као и прогона све што је чешко. Верски, национални и просветни полет народа знатно је ослабио. Настала је велика чешка емиграција. Јан Амос Коменски, по пореклу Словак, по верском уверењу Чех неуморно је радио за спас чешке самостаЛности. Веровао је у. тај спас и у народни препород и, та вера кад је у Холандији умирао као изгнаник постала је политички тестамент Чехословака. 2. Јосип II (1780-1790); Јосип II (1780—1790) син Марије Терезије почео је да изводи неке реформе. Значајна је за Чехословаке та: што је издао „указ о толераицији, верској сношљивости". Јосип II је волео прост свет, чак бацио паролу: „Бак Еапс! <*ећоег1: шсћ! с!ет Риегз1еп зопс!ег с!ег Еиегз! с!ет Е?пс1е" (држава не припада владаоцу, већ владалац држави), супротну паролу Луја XIV: ,Х'е1;а1; с'ез1; то1" (држава то сам ја). Дошао је у велики сукоб због тога са племством и са Римом. Он је пред смрт приморан повукао своје неке реформе. Чешки национални романтизам настаје. Патриоте се буде и, почињу демократски покрети. 3. Аеополд II (1790—1792): Леополд II брат Јосипа II приморан, наставио је повлачење неких рефорама. Али, „укази о слободи сељака и, верској толеранцији" остали су на снази. Тада се, установљава на Прашком Универзитету катедра чешког језика и њу заузима Франтишек Мартин Пелци, чешки патриота. Настаје „чешки препород" Богуслав Балбин, исусовац, пише књигу; „Заштита словенског језика", која потсећа на сличну књигу хрватског племића Јанка Драшковића. ** Види: Каг1 Тзсћаррјк — „ Маг1а ТћегеНа" , Ат81егЈат 1934.