Општинске новине

420

Београдске општинске ковине

Јосип Добровски генијални филолог ствара темељ историји чешке књижевности. „Краљевско чешко друштво наука" ствара се. Отвара се у Прагу „Академија сликарства", „Музички конзерваторијум" и „Музеј краљевства чешког". Чехословачка се буди. IV — Најновији век: Најновији век, који обухвата време бд последње десетине XVIII века, истиче кроз француску револуцију постављање новог уређења друштва на бази — „ слобода, једнакост, братство". Кроз XIX и XX век настаје ослобођење потиштених народа, уједињење народа, стварање нових држава и рушење старих, које су почивале на сили, а не на праву. Чехословаци живе у непрестаној борби; али, и у раду и тежњи прво за културни и економски напредак и, друго за самосталност. Историја бележи ове владаре: 1. Фрања II (1792-1835): Фрања II као први краљ Чешке у добу француске револуције није имао способности да схвати сзпитину новога покрета у Европи. Он сву власт предаје у руке кнеза Климента Метерника (1809—1848), чувеног државника, вође европске реакције. Чехословаци поред свих мера Фрање II, брата погубљене на гилотини француске краљице Марије Антоанете, подлеже утицају француске револуције. На земљишту Чешке око Брна код варошице Аустерлица (Славкова) 2-ХИ-1805 год. Наполеон I тукао је у сајној битци војску цара Фрање, II и војску руску цара Алекмсандра I Благословеног (18011825). Чехословачка је била позорница рата и, тиме много оштећена, као што је и велики број синова страдало у битци. Бечки конгрес (1815) ствара „Немачки савез" (Света Алијанца), режим Метерника (у који под претседништвом Аустрије ступа: Чешка, Шлеска и Моравска, док Словачка као саставни део Маџарске не улази. Словаци и Јужни Словени под индиректним утицајем Маџара (маџарски језик уводе у школи и у јавни живот на место латинског) почињу национално да се буде. Антун Бернолак будитељ Словака ствара словачки књижевни језик и, сузбија настојања Маџара, који су имали чак узречицу: „Словак није човек". Национални покрети почињу активнији рад: Србија, Грчка; Чеси и Словаци не изостају. Јосиф Јунгман каснији ректор универзитета у Прагу, Вацлав Ханка на томе много раде, истичу се као национални покретачи. Павле Јосиф Шафарик, Јан Колар, Фран-

тишек Палацки играју сјајну улогу, поред песника (Франтишек Владислав Челаковски, Карло Тимек Маха) и уз позориште (Франтишек Шкроуб, који је аутор позоришних комада написао и чешку националну химну, Језеф Гајетан Тил и од Словака Само Томаши, који је саставио свесловенску химну „Хеј Словени ). Јозеф Ресел (пронашао паробродски шраф) и Алоис Сенефелдер (пронашао литографију) играли су улогу као проналазачи. 2. Фердинанд V (1835—1848): Фердинанд V последњи је краљ, који је крукисан круном Св. Вацлава. Он се није мешао у државне послове, које је све радио чувени Климент Метерник, канцелар и државник. Национални покрет текао је. Маџари под вођством политичких великана грофа Фрање Деака и Људевита (Лајогиа) Кошута (однарођени Словак) спроводесвој велики програм народног развијања и, тиме уништавају права Чехословака и Југословена. Јан Голи и Људевит Штур, песник и препородитељ, укупно утичу на Чехословаке да не клону. Чехословаци и Јушсловени, кад је просветни, културни и привредни рад прешао у политичку акцију, шире што више „либерални и опозициони покрет". Код Југословена настаје ,,илирски покрет". Карел Хавличек Боровски (рођен 1821. у Борову, чешком свесном крају) јавља се. Нзега истичу као „најсјајнију појаву, коју је чешки јавни живот имао у XIX веку". Маџари су, кад је 1848 год. у Паризу букнула „фебруарска револуција" отворено захтевали, да се створи самостална Маџарска. Завладала је узрујаност и у Прагу и у Бечу: — у Прагу, 11. Ш-1848., одржана је скупштина и на њој израђена резолуција, послата краљу у којој се тражи уједињење земаља Св. Вацлава, заједнички избори, демократски уређен сабор, ослобођење сељака и, политичке слободе. Изабран је и „Народни Одбор" у који су ушли: Франтишек Палацки, Франтишек Владислав Ригер, Франтишек Август Браунер, Карел Хавличек Боровски и, Немци чији се програм тада поклапао са програмом Чехословака. — у Бечу, дошло је до крвавих сукоба војске и народа, који су захтевали и уклањање Климента Метерника. Фердинанд V. даје 8-1У-1848. год., обећања на испуњавање захтева и Прага и Беча. Али, то не испуњава, што изазива у Прагу проширење „Народног одбора", чак и зближење још више Чеха и Немаца (створена је и лозинка: „Чех и Немац једно тело"). „Словенски конИрес у Прагу", 2. У1-1848. год., почет је иницијативом чувеног Илирца, хрватског препородитеља и историчара Ивана Кукуљевића Сакцинског, као протутеза Фран-