Општинске новине

422

Београдске општинске новине

Чехословаци су водили снажну борбу. Они нису хтели да пошал>у у Беч посланике, фебруара 1867 год., из Чешког Сабора. Чеси су чак 13-1У-1867 год. издали и декларацију, у којој су истакли државно-правни положај Чешке као историске Краљевине. То исто учинили су и 22-УШ-1867 год. кад су разјаснили, да је Чешка краљевина јуридички везана са другим Хабсбуршким земљама тек персоналном унијом. Аустро-Угарска чини покушаје измирења са Чесима. Влада грофа Потоцког (пољака) покушава, док влада Хоенварта предузима одлучне кораке, нарочито после меморандума чешких посланика од 8-ХН-1870 год., да се задовоље чешки захтеви. Чеси за време владе Хоенварта имали су у влади 2 Чеха минисгра, Споразуму је учињен са чешким политичарима и изложен у 18 тако званих „фундаменталних чланака", који су ишли у правцу „триализма" и признања чешких историских права. Фрања Јосцћ I јсвечаним актом поново је учинио обећање и, опет није испунио. Влада Ауершперга одбаци фундаменталке чланке и уведе политичке прогоне за Чехе. Гроф Јулије Андраши као канцелар долази после кнеза Ауершперга и, по Берлинском Конгресу успева (1878), да окупира Босну и Херцеговину и, Новопазарски Санџак. Он са кнезок Отом Бизмарком канцеларом Немачке (1879) закључује „Двојни Савез", коме се придружује (1883) и Италија, те чине „Тројни Савез", коме је био наклоњен и краљ Румуније Карло I Хохенцолерн. Русија и Француска почињу да се зближују, с којима су Србија и Црна Гора; доцније прилазе Румунија и Италија. Чехословаци улазе у активну политику, прво у Земаљске саборе,, друго у ЦаревинЦско веће. Влада Тафеа, (1882), у којој је био министар и Чех (Др. Пражак) дели Прашки Универзитет на чешки и немачки део. Али, већег успеха Чехословаци нису постигли ни за време других влада (грофа Бадениа, барона Гуча, Кербера, грофа Штирка) све до Светског Рата. Томаш Г. Масарик најјачи идеолог чешки појављује се тада. Први пут у Бечком Парламенту 1891. год. као посланик, младочех, око себе прикупља народне елементе. Кад је гроф Апоњи као канцелар АустроУгарске спровео школски закон (1907) којим се из школа избацују сви немаџарски језици, дигли су се против тога не само Чехословаци и Југословени, већ и светски публицисти (Бјернстјерне Бјернсон и Р. В. Ситон Ватсон (5ео1 :и8 У1а1ог"). Балкански Ратови — Први (1912—1913): Срби, Бугари, Црна Гора, Грци против Турске и Други (1913): Срби и Грци, потом и Ру-

муни против Бугара; били су само увод у Светски Рат. Аустро-Угарска успела је да смањи успехе Србије и образује државу Арбанију. Она успева да спречи Србији излаз на Јадранско Море. Светски Рат (1914—1918) и с њим све зло не само за Југословене, већ нарочито за Чехословаке, настаје. То зло траје све до стварања самосталне државе — Чехословачке Републике.* Чехословаци, иако су били изненађени, кад је букнуо Светски Рат — Аустро-Угарска објавила рат Србији 15/28-УН-1914 год. па и неспремни за решавање крупних државних питања; ипак 1 у народу је била укорењена мржња према Двојној Монархији и, идеја тежње за самосталност већ је била сазрела код многих свесних Чехословака. Стање у Чехословачкој у почетку иако је доста забринуло патриоте и водеће људе, доцније после успеха Срба на Церу (15/16-2/3УШ-1914) и Руса у Галицији и Пољској (1914), већ их доста окуражило. Кад су пак у Чехословачкој обустављени неки чешки листови и, ухапшени Вацлав Клофач чешки посланик народ је заплашило; али, Томаш Г. Масарик и његови најближи сарадници већ су створили план шта и^а да раде — оНи иду из земље у (Италију, Швајцарску, Француску, Енглеску) и отуда помажу својим земљацима у Чехословачкој, да истрају, да не клону. Аустро-Угарска терорисала је Чехословаваке, као што је то радила и са Југословенима, не само на својој територији, већ и у Србији кад су је окупирали при крају 1915. год. Ухапшени су и осуђени на смрт Чехословаци: д-р Карел Крамарж посланик и д-р Албин Рашин младочешки прваци, доцније помиловани. Тако исто су интернирани и мучени: Алиса кћи Томаша Г. Масарика и, Ана супруга Др. Едуарда Бенеша. Стварају ван граница одборе и Југословени — под претседништвом д-р Анте Трумбића и, Чехословаци — под претседништвом Томаша Г. Масарика: „Чешки загранични одбор" (14Х1-1915). Чешки загранични одбор постаје центар за прикупљање патриота. Упочетку у њему су били: Др. Е. Бенеш, Др. Милан Растислав Штефаник, астроном и инжињер. „Мафија" ствара се у Чехословачкој, у којој је био на челу д-р Премисл Шамал, чија је била дужност: да ободрава народ на стрпљење и издржљивост и, да одржава везу са Чешким заграничним одбором. Чехословаци под управом Томаша Г. Масарика и д-р Е. Бенеша стварају везе са водећим људима у земљама Антанте. * Види: А. Дебидур — „ Дипломатска историја Европе", 1 -и II књига, Београд 1933 и 1934, Џ. П. Гуч, Ј. М. Јовановић — „Дипломатска историја модерне Европе", Београд 1933. и Жив. Ј, Ранковић — „ Томаш Г. Масарик" , његов живот и рад, Београд 1937,