Општинске новине

Чехосл овачка Република

423

4. Карло IV (1916-1918); Карло IV по смрти Фрање Јосипа I (21 Х1-1916 год.) ступа на престо Аустро-Угарске. Нзега није признала ни југословенска ни чехословачка емиграција. Са својим канцеларом Др. Отокаром Чернином грофом,, германизованим Чехом, покушао је низ сепаратних мира. Руска Револуција (1917), иако је отежала ситуацију држава Антанте, ипак и у АустроУгарској настало је врење: Чешки посланици постали су борбени, док се Чехословаци почели јавно да заклињу на верност „народном ослобођењу." „Чехословаци ван граница" под упуствима Томаша Г. Масарика успевају, те им „Загранични одбор" буде званично признат (29. VI1918) прво од Француске, па и од других држава Антанте. Чехословаци, поред званичног признања на самосталност, имали су право да њихови људи образују „Чехословачке Легије' (9. VIII1918), које су имале да послуже доцније као основа за стварање војске Чехословака. Чехословаци* према томе, свзга војника, имали су концем 1918 год. 128.000: у Русији 92.000, у Француској 12.000, у Италији 24.000. Чекао се виднији успех на фронту код Антанте и, он је дошао. „Солунска офанзива", почела 15-2 1Х-1918 год, решила је судбину Светског Рата. Званичан извештај, који је упутио 3. Х-1918 год. Раи1 уоп Маскепзеп генерал-фелдмаршал, начелник штаба Врховне Команде Немачке Војске„ принцу Максу од Бадена државном канцелару, то потврђује текстом: „Због слома Македонског Ф^онта, из чега нужно проистиче слабљење наших резерви на Западном Фронту и, због немогућности да се врло осетљиви губитци у биткама последњих дана надокнаде, нема по човечијој оцени никаква изгледа, да се мир наметне непријатељу..." Стање духова у Аустро-Угарској одвећ узрујано. Сви народи, дотле угрожени и потлачени мисле на слободу и самосталност. Чехословаци, после признања министра Аустроугарске Суи1а Апсћазбу ноћу 27/28Х-1918 год. услова Вудроа Вилсона, одмах ту вест 28-Х-1918 год. објављују са посебним афишима по целом Прагу. Д-р Алоис Рашин и д-р Франтишек Соукуп обележавају то признање Аустро-Угарске овим речима: „То је била последња реч Аустро-Угарске и крај државе Хабсбурговаца". На свима кућама 28. Х-1918 год. у Прагу извешане су заставе: чешка, српска, француска. На зидовима још и излепљене плакате, на којима је стајало: * „Нећеш преварити очекивање читавог кулног света који се са благословом на уснама сећа твоје славне историје, крунисање бесмрт-

* Види: Т. Г. Масарик — „Свешска Револуција", превод д-р Јована Кршића, Београд 1935, стр. 321.

ним делима Чехословачких Легија на Западном Фронту и, у Србији... Сачувај чист штит, као што га је сачувала твоја народна војска: Чехословачке Легије!... Наши ослободиоци: Томаш Г. Масарик и Вудро Вилсон, не смеју да се разочарају у своме убеђењу да су извојевали ослобођење народу, који уме сам собом да влада". Народ у одушевљењу пева, братими се, грли. Падају поклици :„Живела Чехословачка!' Свуда је владао ипак ред и без проливања крви. Народни Одбор, привремена влада одмах је образована, 28-Х-1918 год. у коју су ушли посланици: Антонин Швехла, Албин Рашин, Јиржи Стршибрни, Франтишек Соукуп — од Чеха, а од Словака — Вавро Шробар, где је играо важну улогу и д-р Јосеф Шајнер у име организације „Сокола". „Народни Одбор" своју власт простире на Ческу, Моравску, Шлески Ревиер (велики угљени рудници око Опаве), потом на крајеве Словачке и Карпатске Русије. Било је неких покушаја у местима где Немачка мањина чини већину становништва, против Народног Одбора, али без сукоба и успеха. „Народни Одбор' издаје основе привременог „Устава државе Чехословачке" 13-Х1-1918 год., док се 14-Х1-1918 год. састаје Народна Скупштина (привремена) са 256 (доцније 270) чланова и, на њој на предлог Др. Карела Крамаржа једногласно се закључује: — укидање прагматичне санкције; — збацивање Хабсбуршко-Лотариншке династије са Чешког престола; — Чехословачка држава проглашава се републиком и за претседника привременог републике једногласно је изабран професор Др. Томаш Г. Масарик. Карло IV је тиме престао да влада Чехословацима. 17. Република Чехословачка (1918): Република Чехословачка истиче ове претседнике: 1. Томаш V. Масарик (1918—1935): Томаш Г. Масарик постаје, вољом и избором Чехословака, први претседник Републике Чехословачке. Како је тих дана био у Америци, а пре тога у Русији и Румунији то се враћа у завичај.* Коалициона влада,, произишла из Народне скупштине већ је састављена: д-р Карел Крамарж претседник, д-р Едуард Бенеш министар иностраних дела, д-р Милан Ратислав Штефаник, астроном и инжињер, министар војске. Чехословачка Република за време преговора о миру, као равноправна ратујућа држава

* Живан Ј. Ранковић — „Томаш Г. Масарик'" његов живот и рад, предговор написао д-р Вацлав. Гирса Београд 1937.