Општинске новине

Чехословачка Република

425

вора г. д-р Едуарда Бенеша који је одржао у Букурешту у двору 6 јуна 1936 приликом састанка поглавара држава Мале Антанте: „...То је већ постала Једна европска истина да група Мале антанте радећи у тесној сарадњи са балканским споразумом стоји као база консолидације, равнотеже и мира у Централној Европи. „Под егидом политике Друштва народа принцип европске равнотеже није мртав. Он је само модернизован, пацифиран, хуманизиран. Значајан број држава малих и средњих, који се налазе у Дунавском базену и на Балкану у суседству три велике силе и интереса и политичких ци.г>ева великих сила, који се увек не слажу и који могу да даду места опасном такмичењу, опасном и за суседне средње државе — те чињенице приморавају просто наше три државе да траже равнотежу снага, пријатељство и сарадњу. „Уједињујући се у нашу групу ми према томе не бранимо само један егоистички интерес наше три земље него извршујемо и према Европи једну функцију и једну улогу мира, Привржени нашим савезима и пријатељствима ми се надамо да ћемо моћи уссешно извршити ову европску мисију..." Република Чехословачка и Краље.вина ЈуГославија, како су историски упућене једна на другу, те високе идеје водиље које су на уму кормилара државе — Југославије и Чехословачке — истакнуте су и у здравицама КнезаНамесника Павла и Претседника Д-р Едуарда Бенеша, које су изговорене 6 априла 1937 год. на гала вечери у Београду (Гардиски дом).* Република Чехословачка према СЕИма суседима а и према другим народима води једну разумну политику, којју је паметно поставио Т. Г. Масарик и чврсто водио д-р Едуард Еенеш: ** РеПублика Аустрија, према њој води ло-

*) Види: „Бесградсие општинске новине", бр. 4—6, Београд, 1937. ** Види: „Чехословачка", предговор написао д-р Едвард Бенеш, превео с рукописа д-р Бранко Милетић, Српска књижевна задруга, књ. 267, Београд, ј936.

јалну политику. С њом је у Аанима још 16 децембра 1921 год. била потписала политички уговор, којим су обе државе зајемчиле својје границе, обавезале се на решавање свих међусобних спорова арбитражним путем. Крпљевина Мађарска, према њој води коректну политику, иако је Мађарска занета ревизионистичким, хабсбуршким и империјалистцчким тенденцијама. Република Пољска, према њој води пријатељску политику и не осврћући се на јавне тенденције Пољака на чехословачки Ћешин. Република Совјетска Русија, према њој је кад је Француска закључила споразум о међусобној помоћи концем 1934 год., то исто и она урадила. Република Немачка, према њој одржава од постанка добар однос, који је постао још чвршћи кад је Немачка 16 октобра 1925 год. са Енглеском, Француском и Белгијом закључила локарнски споразум. Краљевина Италија према њој је водила срдачну Политику и чак 24 маја 1924 год. са њом је била склопила уговор о пријатељству и сарадњи; али, до чијег обнављања уговора није дошло због промене курса италијанске политике. РеПублика Француска, према њој води политику блаГодарности за услуге, које је Француска учинила Чехословацима при стварању државе. Са њом је углавила уговор 27. јануара 1924 год. који служи појачању међусобке сигурности и одбрани заједничких интереса. Друштво народа, према њему је Чехословачка од почетка верна и стварни присталица. Република Чехословачка стоји на чврстим ногама. Сви у њој, цео народ, и странке у влади и странке у опозицији, раде на њеном усавршавању — како у унутрашњем развоју, тако и у спољним односима. Створена кроз буру невоља, недапа, смрти, мегдана и победа — она жели, тежи и ради да се у духу победе још више развије, да остура будућност пуну народноГ и државног просперитета. Жив. Ј. Ранковић