Општинске новине

430

Београдске општ инске новине

распадања, према околностима у којима се налазе гробља: према ваздуху, влази и топлоти, као и према особинама самог земљишта. При извесним земљиштима може наступити мумификација леша, а супротно томе, где је велика влага и искудица у кисеонику, дакле нарочито у земљи са умом и иловачом, може се од леша створити вошчана маса, тако да месо мишићних делова нити труне нити се распада, већ се претвара у тзв. лешни восак.

при смрзнутој спољној површини земље, тако да и хоризонтално продиру кроз земљиште у људске станове и ту наравно штетно утичу на живе људе. Лешни отрови стварају се за краће или дуже време и то према лаганијем или бржем распадању леша. Ништа се боље данас не може пожелити неш да прописи, обичаји и навике признаду спЈ .љивање мртвих као правило; јер све веће

Леш извађен из земље 2 године после сахране

Зна се да се — делимице гњилењем, делимице трулењем — лешина током година претвара у најосновније хемиске крајне продукте и то: у воду, угљену киселину, амонијак, сумпор-водоник, азотну киселину, сумпорну киселину и т. д. Код лешине за време гњилења развијају се заударни гасови, док се при трулењу не развијају; самО у оба процеса постају птом!аини, а међу њима има и таквих који су веома отровни. Могућност да лешни отрови из гробова (атмосферском водом која понире кроз земљу или подземном водом, која додирује лешину) могу прећи у бунаре и изворе очигледна је и у више случајева доказана. Као што смрдљиви лешни гасови избијају из гробова навише, те се по гробовима осећају, исто тако се шире и наниже, а нарочито

нагомилавање оних места са распадним и трулил^ отпацима, која испукавају наше земљиште нечистим материјама и загађују наше воде, не дају никако оно стање које се слаже са принципима народног здравља. Најрадикалнији начин да се лешина са својиМ штетним последицама издвоји, јесте спаљивање тела. Између свију ствари које нам служе за потпуну дезинфекцију, није до данас ништа нађено што би било слично ватри. Ватра је најбоље и најпотпуније дезинфекционо средство. Ево шта кажу мудри и велики људи о спаљивању. Д-р X. Шел професор католичке теолгије у Вирцбургу, вели: „Начин сахране мртвих је сасвим независан од веровања у телесно васкрснуће. Идући са напретком времена, треба сахрањивање ценити у првој линији са хигијенског гледишта. Нема нико права да спаљивање мртвих сузбија као нешто