Општинске новине

Спаљивање мртвих и подизање крематорије у Београду

429

је уклањања људских земних остатака мрачног Средњег века и пришли прастаром обичају спаљивања мртвих тела, само сада не примитивно и не дивљачки, већ кроз модерне хигијенске крематорије. Данас, у доба када су техника, медицина и друге гране науке на највишем ступњу, када се сви прастари обичаји и навике бацају у заборав, када се иде у сваком погледу напред, мислимо да и на овом питању треба да се задржимо и да га правилно решимо и код нас у корист свег човечанства. У данашње време ово се питање све правилније схвата и долази до повољног решења. Свуда у свету, у свима државама, осим Југославије, Бугарске и Албаније, питање факултативног спаљивања повољно је решено. Замисао факултативног спаљивања закоренила се прво у Италији, па је потом 1 врло брзо та идеја прешла и у друге европске државе. Прва крематорија подигнута је у Милану 1874 године, друга у Готи (Немачка) 1876 године, трећа у Цириху, и тако даље. Први ;Међународни светски конгрес за спаљивање мртвих одржан је 7 јуна 1876 године у Дражђанима (Немачка). На том конгресу, између осталог, донети су и ови први закључци односно спаљивања и пећи за спаљивање:

Званично признато и законом допуштено таљивање било је у немачким варошима Хамбургу, Бремену, Саксен-Кобург-Готи, Бадену, и Хасену. У Француској Претседник републике године 1889 одобрио је законом факултативно спаљивање. Прва крематорија у Француској подигнута је 1889 године на Пер-Лашезком гробљу у Паризу. У Италији је сенат године 1873 одобрио факултативно спаљивање. У Милану је 1898 год. отворена прва светска модерно-хигијенска крематорија. У Швајцарској је године 1898 отворена прва крематорија у Базелу, ит.д. У Немачкој има данас највише подигнутих крематорија; њихов је број велики: рачуна се да има око 115 модерно уређених крематорија. Затим: долази Италија, која има до данас 29 крематорија. У Швајцарској има 24, у Аустрији 5, у Русији 42 и у Румунији једна крематорија. Спаљивање мртвих у Немачкој је најчешће. И сваке године је у великом морасту, што ће нам рећи ова табела: 1920 године било је спаљено 16.848 мртвих 1925 „ „ „ „ 36.048 „

1930 1931 1932 1933

53.979 59.119 61.205 64.392

Кремоторија у Готи (Основана 1878 год.) 1) Сагоревање мора бити потпуно, и не сме бставити за собом полусагореле остатке; 2) Спаљивање људских лешева мора се вршити у нарочито за то конструисаним апаратима; 3) Никакви смрдљиви гасови не смеју се развијати; спаљивање мора дакле бити без икаквог мириса; 4) Пепео мора бити бео чист и да се лако може скупити; 5) Трошкови око апарата и спаљивања треба да буду што је могуће мањи, и 6) Апарат мора бити кадар да више спаљивања једно за другим! изврши. Први апарат за спаљивање мртвих конструисао је професор Бруненти у Падови.

По^овоме се види да идеја спаљивања мртвих сваког дана све више и више осваја терен у целоме свету, а поготово у Немачкој. Кад се леш преда гробу у земљу, очекују га ускоро хемиски процеси. Трулежним распадом' беланчевинастих тела човекових ткања стварају се продукти, које данашња наука назива лешним отровима, кадаверним алкалоидима или птомаинима, које је д-р Кригер из Берлина први брижљиво проучио. Нзихов положај међу хемиским групама је тачно утврђен. Најважнији су ови: пудресцин, кадаверин, тетанин и сепсин; сва су тела штетна здрављу, а по нека и веома отровна. Живи су организми схизомицеле, које проузрокују ове трулежне продукте леша. Милијарде ових организама учествују при разоравуњу једне лешине. Напослетку учествују на овом разорном послу и животињице, и то ларве од инсеката и различитих родова мува. По Мањиновим испитивањима у Паризу, оне су већином од рода с11р1ега, со1еор1 :ега 1 1ер1с1о1ега и између њих се могу разликовати оне које најпре прождеру мишиће, затим друге које нападају на маст, па оне које стварају плесан. У повременом реду, једно за другим, усељавају се ови разорачи леша у гробове. Према'добу узраста и према телесним оообинама умрлога распадање леша траје од 2 до 10 година, а и дуже. По досадањим испитивањима, нађена је различна временска дужина