Општинске новине

Културна хроника

463

животиња. Неки мајмуни могу усправно ходати, а предњим удовима, који су им врло дугачки, служе се као човек рукама. Код неких су шаке сличне људским шакама; прстима, који се покрећу у зглавцима, могу сигурно да прихватају и најситније предмете. Палац им је на предњим удовима врло мален, мањи пего код човека, а на задњим је тако покретан да га могу састављати са осталим прстима. Нокти су им слични ноктима код човека. Ногама се каче за гране по дрвећу исто тако вешто као и рукама. Тело им је необично гипко и лако, могу да скачу кроз ваздух по 7—8 метара. Цела структура тела и удова удешена је тако да могу да праве најневероватније скокове, без икакве опасности по живот. Чиме се год закаче за грану или какву пречагу, руком, ногом, неки и репом, — сигурно су закачени. Многи мајмуни, нарочито они човеколики, служе се и оруђем: туцају ораје и лешнике првим тврдим предметом на који наиђу. У нашем врту имамо и усконосе мајмуне старога света и широконосе новога света. Први мајмуни имају уску носну преграду, носни отвори су им примакнути један другом и окренути на ниже. Број и распоред зуба је исти као код човека. Реп је закржљао, не могу њиме да се каче по дрвећу, а многи га и немају. Правих човеколиких мајмуна, — који су својим душевним способностима и структуром тела наметнули многим научницима мисао да је човек постао од мајмуна, — немамо још у нашем врту. Ускоро ће доћи један од најинтелигентнијих и најнесташнијих примерака човеколиких мајмуна — шимпанзо, за кога се спрема велик и чврст кавез. Душевно најразвијенији мајмуни које имамо у врту, то су неколике врсте макака. То су врло живе и окретне животињице, са извесним покретима који личе на човечије покрете. У великом гвозденом кавезу имају вештачка стабла и љуљашке, на којима изводе, необичном сигурношћу и вештином, вратоломне акробације. Посетиоци се радо играју са њима. Дају им кикирики, које мајмуни брзо и вешто ољуште својим шапама, и поједу само језгро. Ако им посетиоци пруже бисквит који је био у прашини или блату, макаки га пажљиво очисте шапама, одувају устима прашину са њега па онда га поједу. Знају и да се љуте на посетиоце који их дуже заваравају примичући им и узмичући храну. Терају љутитим покретима оне који их спречавају да докуче храну, и при том наказно цере лице. Један макакус добио је у нашем врту младо мајмунче и чува га врло пажљиво. Мајка је мирна док јој год неко не дирне мајмунче, а онда бесно скаче на борбу. Макаки имају избочену њушку, јаке обрвне лукове и велике жуљеве на седалима; неки имају дугачке репове (као јавански макакус), а код других је реп кратак. Најсличнији човеку је мајмун резус, са голом набораном кожом на врату, прсима и трбуху. Врло се лако разљути на посетиоце који га задиркују, бесно цери лице на њих и покушава да их шчепа руком. Макаки се хране плодовима, инсектима, ситним животињама. Живе највише по Предњој Индији. Подносе лако хладноћу и снег, зато могу да живе по врхови.ма Хималаја. Неких врста има још по

хладнијим крајевима северне Европе, али све вишс изумиру. У засебном већем кавезу налази се група јаванских макака, са дугачким репом, који живе у Зад њој Индији све до Филипина. Живе по шумама, у друштву 10—15 глава, спуштају се све до мора, где вешто пливају и роне. У засебном кавезу налази се мајмун заморац (морска мачка). Спада међу најлепше мајмуне. Крзно му је шарено, живих боја, удови су му витки, реп дугачак. Задње су му ноге развијеније од предњих, зато може да прави велике скокове. Дугачки реп му служи при скоку као крма. Ова врста мајмуна живи по прашумама афричким у крошњама дрвећа. Глава им је округласта, њушка кратка, на образу имају кесе. Немирни су и живахни. Живе у већем друштву. Примерак у нашем врту спада у зелене -заморце. У исту породицу спадају и павијани, чија је глава слична псећој. У глави имају јаке очњаке. Изнад малених очију налазе се обрвни лукови, због којих изгледа да су им очи дубоко упале. Личне кесице су им велике. Црвени и надувени жуљеви на с.едалима много их нагрђују. Реп им је краћи, са кићанком на крају. Тело им је здепасто. Не могу да скачу, али могу да се веру по брдима, откуда бацају камење на непријатеља. Снажни су. Имају нечег зверског у себи. Нападају и веће животињ^. Мужјаци су много снажнији и могу бити опасни и за човека. Имају на горњем делу тела подугачку гриву, као плашт, који покрива и лубању. Женке немају тога плашта. Стари Египћани су поштовали гривастог павијана као свету животињу, па су удешавали прем^ њему своје одело и фризуру. У нашој Зоолошкој башти имамо једног грикастог павијана, једног маторог павијана „Пепи" са лепом гривом и женку „Штефицу" без гриве. Павијани живе по планинама и по пећинама Абисиније и јужне Нубије. У Зоолошком врту имамо једног дивног афричког мандрила, који је сродан лавијану. Снажна глава му је преливена доста живим бојама, које прелазе у љубичасто. Овакво складно шаренило боја ретко је наћи и код птица. Спада међу најлепше мајмуне. И лице му је обојено: боре на лицу су му модре, нос црвен, брада црвена. И задњи му је део тела ишаран разним бојама. Ови мајмуни живе у Гвинеји (западна Африка). У врту су заступљени и широконоси мајмуни новога света. Ноздрве су им знатно размакнуте и померене у страну. Реп им је дугачак и длакав, њиме могу да се вешају по дрвећу; служи им као допуна рукама и ногама. Има у Зоолошком врту и капуцинера, са густом ћубом на темену. То су хитре и разборите животиње. Живе обично по бразилијанским прашумама. Необично су спретни, служе се и оруђем (камењем) за крцкање ораја и лешника. По читава се група капуцинера у прашумама закачи реповима за гране па се љуљају. При прелазу с гране на грану, прво се закаче репом, па онда ногама.