Општинске новине

406

Београдске општи нске новине

Он је од давнина био познат као јак трговински центар. Још у доба Деспота Стевана Лазаревића „Београдски Трг" уживао је светски глас и најве-Ке привилегије онога доба. После Уједињења пак он је некако привредно учмао. Не би се могло рећи да идеја о сајму није покретана. Ту и тамо било је покушаја са изложбама. Још пре рата је покренуто питање приредбе изложбе и сајма у Београду на седници Удружења београдских индустријалаца. Трговачка Комора дискутује исто тако то питање пред сам рат. Народна Одбрана приступа пре неколико година приређивању изложби у Београду, у оквиру своје акгије ,,Свој своме" и т. д. Било је и неозбиљних подухвата од стране приватника који нису имали ни способности ни могућности да остваре значајнију изложбу, као што је случај са промашеном ,,Београдском недељом". Овакви подухвати могли су да нашкоде и самој идеји Београдског сајма и зато су се Београдске привредне коморе још од самог почетка оградиле од те организације и скренуле пажњу пословном свету да оне немају ничега заједничког са том „недељом". За све то време у земљи су одржавана два стална сајма. Један у Загребу и други у Љубљани. У Загребу је још 1909 године основано друштво „ЗАГРЕБАЧКИ ЗБОР", које је на себе преузело задатак да на модерној основи организује приређивање великих сајмова узорака. Оно је и приредило сајмове у 1910, 1911 и 1913 години. Године 1921 Загребачки Збор је реорганизован на међународној основи. На површини од 40.000 м- он је изградио простране просторије у којима и око којих могу на1=\и места око 1.500 излагача. Загребачки Збор је најве^и међународни велесајам у нашој земљи, на који се стичу интересенти и купци из свих крајева Југославије, из балканских и средњеевропских земаља, па и из удаљенијих западних земаља. Годишње посете Загребачки Збор близу 200.000 посетилаца, а ове године Загреб организује свој XXVIII међународни сајам, Мањи по значају је љубљански велесајам. Привредни кругови Београда нису могли да се помире с тиме да престоница, која има завидне услове за приређивање међународног сајма, остане и даље без њега. Најве^а тешкоћа остварењу ове идеје била је недостатак земљишта погодног за ту сврху. Требало је ипак радити и 28 новембра 1923 године Министарство трговине и индустрије потврдило је „Правила друштва за земаљске изложбе у Београду". Друштво је основано са циљем да ради на „унапређењу свих грана народне привреде", што ^е постизати: ,,а) приређивањем изложаба — велесајмова индустријских, занатских и куКевних израђевина, као и пољопривредних производа, те на тај начин манифестовати ступањ дома^е радиности, развијати утакмицу и стварати погодности за непосредне везе домаћих и страних привредника... настојањем у свакој прилици да привуче пажњу странаца за што чешЈпе и обилније посе^ивање Београда; ради тога приређива-Ке нарочите састанке, свечаности и т. д."

Редовни чланови и утемељачи друштва могу бити сва лица која уживају грађанска права, друштва и корпорације. Вођство је привремено поверено преставницима оснивачких организација — Трговачке, Индустријске, Занатске Коморе, Савеза Земљорадничких Задруга, Српског Пољопривредног Друштва и Београдске трговачке омладине. Читавих десет година борило се је ово друштво за остварење свога постављеног циља, без успеха. Као што смо ве^ рекли, главна сметња је била оскудица погодног терена. Друштво само није имало толиких сретстава за откуп великог комплекса земљишта од неколико стотина-хиљада квадратних метара. Оно га је једино могло добити од Општине. Општина и сама није имала погодан већи терен. Доњи Град, који је узиман у обзир, био је још сав у рукама Министарства војске, Топчидерско Брдо и тркалиште Кола јахача код Цареве Ћуприје нису одговарали свим условима. С друге стране упис у чланство није био довољан и покретачи су почели да увиђају да се на основи индивидуалног чланства друштво у почетку неће моћи да развије. Зато је одлучено да се правила измене и друштво постави на колективну основу, т. ј. да се чланство пренесе само на главне привредне организације у Београду. Ванредна скупштина од 10 септембра 1933 године доноси нова правила која мењају и назив друштва. Оно се сада зове: — ,,Друштво за приређивање сајма и изложби у Веограду" — или кра-Ке: — Београдски сајам и изложбе. Циљ друштва је сада јасније постављен. Оно има: ,,а) да у Београду ради унапређивање земаљске пољопривреде, трговине, индустрије и занатства повремено или стално организује прире!)ује сајам, на коме ће се куповати и продавати, на основу изложених узорака или ве^е количине робе, сваколика роба чији је промет законима у Краљевини Југославији дозвољен: б) да у Београду повремено или стално, истодобно са приређивањем сајма или у друго време, у циљу манифестовања и репрезентавања јачине и ступња развијености наше народне привреде и материјалне културе уопште организује, приређује одговарајуЦе изложбе". Као што видимо, сада је јасно одвојен појам сталнога сајма узорака од репрезентативних, повремених изложби. С друге стране, чланство се пребацује на београдске коморе и принудне организације, при чему се манифестује солидарност градске и пољске привреде. Поред Трговачке, Индустријске и Занатске коморе,. равноправан је члан и Савез српских земљорадничких задруга из Београда. Ове организације, поред свих других привредних организација Београда, имају да буду носиоци сајма. Оне зато имају и дужност да својим дотацијама образују први капитал друштва. Ново друштво је примило од старога износ од динара 98,719.60. У 1937 год. на дан 31 јула сопствена сретства износила су ве^К 1,222.819.60. Овој суми можемо додати 500.000 дин. дотације задужбине Николе Спасића и