Општинске новине

Комуналнз хроника

471

јена града спаја, — тај пут је најпријатнија шетња. Ова шетња у исто време показује и уску органску повезаност двају градова, сличност терена на ком се налазе, и дубоко импресивну, ванредно лепу слику, која се путнику једнако указује с краја на крај наше поносне нове Општине, било да гледамо из Београда према Земуну или из Земуна према Београду. Чланови Културног одбора са референтима културних установа Београдске општине састали су се на заказаном месту у 16 часова пред кафаном „Москва", где су сви поседали у аутобус, који је одмах појурио широком, асфалтираном Бранковом, некадашњом Господском улицом старог Београда. У пријатном разговору о појединим текућим питањима нашег Одбора, ускоро су стигли у Земун на последњу станицу, где их је чекао члан Културног одбора г. д-р Пера Марковић, некадашњи претседник Земунске општине, и одмах с њим пошли су према Магистрату, као првој етапи овога излета. Пошто је пред зградом извршено фотографисање, ушли смо у доста пространи вестибил из кога воде степенице на први спрат, према већничкој дворани и главним канцеларијама старог земунског Ма гистрата. Зграда у којој смо се налазили подигнута је 1886 г. на оном истом месту, на ком се пре тога налазила стра зграда Магистрата, а која је несрећним случајем услед пожара изгорела. Зграда је ванредно удобна и пространа, тако да су у њој сконцентрисана многа административна одељења и то делимично у приземљу, а делимично с унутрашњ<; стране, у дворишту. Пошто смо у првом реду учинили посету старешини земунског одељка, истакнутом комуналном раднику за Земунску општину, комуналну науку и праксу, ванредно заслужном господину д-р Фугеру, ушли смо сви заједно у лепу већничку дворану. У дворани нас је чекало прво изненађење. У њој је била приређена мала, али ванредно значајна и стручно организована изложба: слика, планова, албума и .докумената старог Земуна, који најјасније говоре о прошлости овог занимљивог града; о увек будном настојању његових грађана, да се град унапреди, да се заштити смишљеним и добрим прописима од разних опасности, којима је тако често био изложен; да се омогући његов што правилнији развој, било у економском, или друштвеном погледу. Изложбу је употпуњавала галерија портрета претседника Земунске општине, која се налази у Земунској већници, а исто тако и остале слике, које приказују опште видике, поједине типичне зграде и споменике овог интересантног града. Као одлични тумачи нашли су се поред г. д-р Марковића, г. г. д-р Јеремић, начелник Министарства за социјално старање у пензији и инж. Иван Титов, истакнути чиновник Земунског одељка. Живот у прошлим вековима није увек био склон Земуну, као ни Београду, али је ипак земунска историја забележила много већи континуитет развоја у појединим историјским периодама, него што је то случај с Београдом. Тим се тумачи и повољна околност, да су се у овом граду многи историјски споменици и многи историјски документи у већем броЈУ и боље сачували. Међу изложеним плановима

општу пажњу присутних привукао је план из године 1780, први катстар Земунске општине. Не мање је интересантан други план из истог века, који показује изглед Земуна у то време, онако како ]е био, у главном, концентрисан у подножју високог брежуљка на ком нам се очи сваки час одмарају, кад гледамо према Земуну са стране нашег дивног Калемегдана. Читаву једну градску четврт на овом плану заузима некад чувени земунски контумац, чија је институција за наше данашње схваћање и поимање нешто сасвим далеко и страно, као да је сна постојала много пре него што је то у самој ствари случај. Контумац је био једна од оних установа које је аустријска држава завела дуж своје границе у циљу предохране од разних заразних болести, нарочито куге, која је у то време чешће беснела у турској држави. Контумац у Земуну одликовао се од осталих „здравствених станица' ове врсте и својом величи ном, општим уређењем, као и ванредно великом улогом коју је одиграо у свим правцима, а нарочито у економском и друштвеном погледу. Кроз контумац, као дезинфекциону станицу, морало је све проћи што је прелазило границу: роба, новац, као и

Чланови Културног одбора града Београда пред архивом Магистрата људи. Карантин за људе трајао је по неколико недеља; предмети су се кадили; новац, писма замакали у сирће. Ко није имао намеру да пређе у Земун, већ је само желео да с неким из Земуна говори, тај је долазио у одељење контумаца за разговор. То је чувена земунска парлаторија, у којој су људи разговарали растављени решеткама, као у казниони. У овом Контумацу остао је неколико дана и Вожд Карађорђе с мноштвом народа, кад је избегао из Србије несрећне 1813 године. Ванредно занимљиве податке о земунском Контумацу изнео је присутним начелник г. д-р Јеремић, познати писац историје санитарних прилика у нашој земљи. Он, као и наш истакнути научник д-р Стеван Иванић, начелник Министарства за социјалну политику и народно здравље, проучава ово велико питање, у вези с читавим комплексом других питања из најразличитијих области нашег друштвеног и културног живота у проЦЈЛОСТИ. Кад је Контумац у Земуну 1842 укинут, многобројне зграде, које су му служиле, постепено су по-