Општинске новине

472

Београдске општинске новине

рушене; огромни комплекс земљишта на ком се усред града налазио, агилним настојањем земунске Општине и њене управе, прешао је у општинске руке. Тако је Општина на овом месту могла подићи лепи земунски парк, који данас претставља једно од најпривлачнијих места сваког шетача, а у општем здравственом погледу тековину од велике вредности. Пошто је, на опште задовољство и видљиви интерес свих присутних, разгледана приређена изложба, г. д-р Марковић, као велики познавалац Зе муна и писац земунске историје, на нашу заједничку молбу, одржао је концизно, пуно интереса предавање о земунској прошлости, а затим смо, опростивши се са г. д-р Фугером, у пратњи остале господе земунских чиновника, посетили и прегледали у прбом реду земунску архиву, која је смештена у дворишту зграде Магистрата. Већ је раније споменуто да је повољнија судбина Земуна омогућила да се сачува далеко већи број докумената, који говоре о његовој прошлости, него што је то случај с Бео градом. Ово вреди нарочито за Архиву града Зе муна у којој се налазе документи почевши од друге половине осамнаестог века. Детаљна објашњења о Архиви дао је г. д-р Јеремић, који овде, бавећи се својим научним истраживањем, ради већ преко три године. Како су Београд и Земун увек били непосредни суседи, то земунска Архива има ванредно много докумената који се 'у исто време односе и на Београд, као и на сам Земун. У сваком случају, и без обзира на овај последњи моменат, земунској Архиви треба посветити ону пажњу коју она, и по својој старини, и по свом значају, заслужује. Настојање Културног одбора свакако неће у том правцу изостати. Предњачећи у многим правцима, Земун је још у прошлом веку основао и своје добровољно Ватрогасно друштво на чијем челу и данас стоји уважени г д-р Марковић. Целокупна спрема ватрогасне' чете смештена је такође у дворишној згради Магистрата, Под вођством г. д-р Марковића посетили смо и ове гтросторије и прегледали изложене публикације и справе о којима је један млади ватрогасац давао занимљива обавештења. Будући је време већ поодмакло, а ми смо, као и наш уважени домаћин, желели да још многошта видимо, поседали смо у отворена ватрогасна кола .и с њима се одвезли у Градски парк, на место бившег Контумаца, а затим у импозантни Дом Блаженопочившег Краља Александра Ујединитеља. Заиста, да Земунска општина није ништа подигла осим овог Дома, морало би јој се одати пуно признање. Решење о подизању Дома донело је градско заступништво града Земуна на својој свечаној седници одржаној 19 августа 1931, као на дан десетогодишњице владања Блаженопочившег Краља. Изградњи се приступило 1933. Укупно је утрошено на Дом 3,013.044:31 д. Њим управља, према статуту донетом 1934, посебан одбор (Кураториј) који сачињавају: Старешина Соколског друштва Земун; Претседник Месног школског одбора; пет претставника земунских друштава, која су у Дому смештена. Данас је, поред велике Соколане, у Дому смештен цео низ културних институција, као: Град-

ска читаоница, Музичко и Певачко друштво, Француски клуб (Друштво пријатеља Француске). На све чланове нарочито је леп утисак оставила велика дворана, која заиста омогућује да се овај Дом постепено претвори у привлачни центар овог културно увек дубоко интересантног града. Под најлепшим импресијама, из Дома Краља Александра одвезли смо се у једну другу, не мање важну закладу Општине земунске, Дом Краља Петра. Закључак о подизању овог Дома донело је градско заступство у Земуну 16 августа 1921, на дан смрти Краља Петра Великог. Тим је Земун на један ванердно племенит и достојан начин удовољио одредбама Закона од 15 јуна 1925 о народном признању Владару Ослободиоцу. Дом је намењен убогим, немоћним и трајно неизлечивим. Његова спољашња архитектура одговара овој високој намени. У средини главне фасаде изведен је розалит, који се завршава тимпаноном. Настојало се да се тиме грађевини, у којој су нашли уточишта болесни и немоћ ни, да карактер храма. Веома је интересантан и рељеф, који се налази у тимпанону. Он на алегоричан начин претставља како Градска општина пружа руку невољним. Ниже, у овалу, налази се у рељефу израђен портре Краља Ослободиоца. Да поменемо још и Српски дом, у коме се чува застава Земунаца, који су се 1848 године борнли нротив Мађара под овом заставом. Застава је од беле свиле са грбом Кнежевине Србије, а мањи грбови претстављају покрајине: Срем, Банат, Бачку и Барању. Пошто је с овим завршен главни део нашег програма, уколико се он за релативно кратко време могао извести, ја бих овде морао прекинути ове кратке забелешке, да није било нашег уваженог г. д-р Марковића, који је ову нашу посету Земуну продужио љубазним позивом да видимо и земунску околину у којој се налази и његово летње нребивалиште, вила с виноградом. Примајући овај ванредно љубазни позив, одвезли смо се до виле г. д-р Марковића, где су нас љубазно дочекали његова 1'оспођа и његова два сина. Ту су гостољубиви домаћини приредили члановима Културног одбора бо гату вечеру. Иако друге весте, овде нас је чекало друго велико изненађење. Поред ванредне гостољубивости поштоване госпође супруге д-р Марковића, ми смо овде имали прилике да се дивимо панорами Београда, какву нико од нас није дотад видео, а какву је мало ко могао овако замислити. Као у некој чаробној панорами стајао је наш Бели Град пред нама. Око нас бујно зеленило, виногради, а пред очима слика, која у исто време и заноси и буди осећање дубоког поноса и скривене љубави. * Резимирајући успомене на ову посету Земуну, сама по себи намеће се жеља за стварањем чвршћих веза на пољу културне активностн Београда и Земуна. У сваком случају, прва седница Културног одбора, која је одржана у Земуну, само је први корак учињен у правцу нашег будућег заједничког рада Милан А. Костић