Општинске новине

Урбанистичка хроника

487

кона, захтевали су отварање редовних школа. Оне су отворене, издржавају се још увек саме од улога ђака, али колега Енглез тврди да имају неопростивих мана и да су стара времена била боља. Мане су им: 1) Ђаци немају никаквог практичног знања, 2) школе се саме издржавају и да би привукле што већи број ђака, снижују школарину, што иде разуме се на уштрб квалитета и 3) нема више оне велике духовне везе између ђака и професора, која је постојала по ранијим приватним атељеима. А та духовна веза је нешто најглавније у уметности. Ипак је звање архитекте у Еенглеској еволуисало и данас се дели на две групе: на јавне архитекте и на приватне. Први су у државној или самоуправно) сл\жби, док су други овлашћени за приватну праксу. Бојазни за архитектонски сталеж у Енглеској нема, способни људи ће увек имати посла. Немци схваћају ствар на свој начин. Националсоциалистичка странка је уврстила архитекте у културну професију. Архитекте стварају дела која припадају култури и сви су посредно или непосредно везани са Академијом лепих вештина, која је у ствари корпорација заједничких права, са узвишеном мисијом да развија, под одговорношћу пред народом и пред Рајхом, немачку културу. Архитекти се налазе у новом односу према држави. Они сада чине део целине и њихове мисли и дела, подразуме вајући ту и начин на који они изводе своје радове. морају се поводити за концепцијама које су прихваћене и од саме државе. Другим речима, све је сврстано у редове, јер § 5 Закона о архитектима од 28 јула 1936 год. гласи: „У оквиру свог стручног деловања, архитекта је одговоран пред немачким народом да ће чувати архитектонску лепоту..." Највише реферата је поднесено из васпитне теме. Који степен културе треба тражити од кандидата који ступају у архитектонске школе и је ли нотребан стаж и колики? Ова питања била су предмет живе дискусије. Сматрајући да је општа кул тура неопходна свакој слободној професији, а поготову архитектоиској, сматрајући да та општа култура мора бити оријентисана благовремено архитектури и сматрајући да свака земља треба према својим захтевима да путем пријемних испита оцени н.ен степен, конгрес је донео закључак: да је пре ступања у архитекгонске школе потребно да кандидат покаже извесан степен опште културе (најмање равне матури) а која садржи елементе који су оријентисани према архитектури. Конгрес је даље закључио да свршени ђаци архитектуре морају имати кајмање две године озбиљне праксе код неког искусног архитекте (овлашћеног) пре но што им се повери извођеље каквог пројекта или надзор над грађевином. По другим питањима конгрес је донео следеће закључке: Сматрајући да архитект, који поштује правила своје уметности, врши слободну професију, која га приморава да брани у свој својој правичности и непристрасности опште и приватне интересе, •<оји су му поверени и који зависе од његове делатности, сматраЈући, с друге стране, да предузимач врши само трговачки посао и да финансиски успех његовог предузећа претставља, сасвим природно. н>егову највећу бригу, конгрес сматра да архитект и предузимач не могу имати никакву заједничку ми-

сију која би била предмет каквог уговора за зидање 1едне зграде. Због тога је конгрес донео закључак да послови архитекте и предузимача треба да буду тачно одређени сталешким организацијама и потврђени уредбама и правилницима и да између архитекте и предузимача не треба да постоји никакав уговор који би могао да створи двосмислену ситуапију у погледу слободног извођења свог професио налног посла. И ако је питање о употреби домаћег материјала било чисто информативно, по завршетку дискусије, конгрес је сматрао за дужност да свима архитектима препоручи што већу употребу свог домаћег грађевинског материјала и да архитекти сачувају грађевинама по разним провинцијама њихов дотадањи провинциски и народни карактер. Урбанистичка тема дала је највише дискусије и донела доста живости. Сматрајући да оздрављење старих делова града може бити у сагласности само са општим урбанистичким схватањима а у оквиру регулационог плана који интересује цело насеље; сматрајући да је старим квартовима потребно сачувати све оно што претставља какав уметнички интерес или што припомаже да се сачува тај карактер; даље, сматрајући да је најбрже и најпрактичније средство за решење ових проблема комасација или, у недостатку исте, неко синдикално удружење (ко-" опрецаија и сл.), које ће се постаратц да обнови блок и, најзад, сматрајући да је за помагање развоја урбанизма, а да би се добило у брзом и практичном решењу сваког пројекта регулације, потребно прво тражити и утврдити један правилан однос између опшгих и приватних интереса, али да је потребно исто тако успротивити се свим могућим законским мерама и помоћу стварања разних организама за надокнаду (фондови и сл.), свакој урбанистичкој операцији, која би могла да повреди законске интересе појединаца и да доведе до неправедног богаћења, што би могло много да кошта заједпицу (општину.и сл.), ^^конгрес је донео закЂучак: 1) Да је потребно, у што краћем времену, да се за свако насеље утврди један регулациони план који ће се изводити. 2) Да мере за очување естетике у граду као и израда планова за оздрављење старих квартова и блокова, буду увек изучаване, студиране и њихово извођење контролисано једино од стране квалификованих архитеката који су познати као естете и урбанисте. 3) Да најчешће треба прибегавати синдикалним организацијама заинтересованих сопственика, да би се што пре дошло до остварења замисли о оздрављењу једног старог блока у центру и 4) Да је потребно што пре простудирати и издати законодавне мере и потребне уредбе да би се спречиле повреде законских права приватних лица приликом спровођења у дело неке урбанистичке операције, али исто тако да би се сачувао општи интерес заједнице. Урбанистички реферати са овог конгреса заслужују пуну пажњу. Нарочито за нас где су на дневном реду питање блока „Албаније" и код „Шишка", поред осталих горућих питања. Нарочито италијански референт г. Дикански (Милано) без околишења тврди да постоји очигледна контрадикција између