Општинске новине

/ Бео градске општинске новине

488 теоретског принципа приватне својине и правог стања сгвари. И документујући на фини начин, тврди да се многе ствари из урбанизма морају решити простије речено сад — силом ако не милом. Швајцарски делегат г. Вирије објашњава да у Швајцарској постоје неколико кантоналних закона о комасацији, који са успехом свршавају ствари, и да је на пр. само у Цириху извршено преко четири стотине комасационих планова, где сваки план интересује од 20 до 40 сопственика. Код Енглеза су ови иојмови најрашчишћенији и они су своја урбанистичка питања решили са 3 врло модерна закона: 1) Закон о уређењу градова и покрајина 1932 г. То\уп апс! Соип^гу Р1апшп§- Ас1. 2) Закон о уклањању нереда 31ит С1еагапсе Ас1 1930. 3) Закон о пренасељеним локалима РгеуепИоп о!" оуег-сгошсНп§- Ас1. 1935. Исто тако са великим успехом комасација се изводи у Мађарској, према реферату г. Хајма, којн

показује најновије. прихваћене планове. Док је т:> код Немаца већ стара позната ствар. Иако смо ми земља са младим урбанистичким законодавством, иако још нисмо начисто са извесним појмовима из модерног урбанизма, за жаљење је да се на конгресу нисмо никако претставили. Полет нашег развоја градова последње деценије допуштао је да се конгресу поднесе занимљив стручни реферат и да због питања престижа будемо уврштени у ред осталих културних земаља. Међутим. изгледа да смо због небрижљивости за културне манифестације пред иностранством и овог пута пропустили једну лепу прилику. Потписати је једва успео, благодарећи г. претседнику Општине, да дође на конгрес у последњем тренутку (прва половина је била завршена) и да са извесном снисходљивошћу због задоцњења претставља своје колеге из земље, поред толиких Мађара и Румуна, који су толико бучно расправљали као да воде прву реч.

Слободна лука у Београду

Географски и политички положај Београда као ;угослоЕенске престонице неопозиво захтева да се на Дунаву створи слободна лука. Сви већи градови ка Дунаву, као међународној реци, имају слободне луке: Регенсбург, Линц, Пасава, Коморан, Братислава, Беч, Пешта, Браила, Ђурђу и сад Галац. Ми у земљи немамо до данас ни једну слободну луку у смислу речи Порто франко, ни на мору ни на рекама. Ми имамо у извесним приморским лукама само јавна и слободна царинска складишта од којих Сушак ради, Сплит се довршава, Метковић се довршава, а Шибеник и Дубровник су у проучавању. Наша по промету највећа лука на мору Сушак, по статистици из 1935 г. показује годишњи промег од 526.000 тона робе од којих су 441.000 тона иноземне. Садање пак пристаниште у Београду, овако још неизграђено, показује по истој статистици промет робе од 789.000 тона годишње. Дакле више но на СуШаку, али са свега 83.000 тона годишње спољњег (иноземног) саобраћаја. Појмљиво је да је Сушак више оптерећен, јер има 441.000 тону годишње иноземне робе према Београду, који има само 83.000 тона годишње иноземне робе. А иноземна роба је та која највише оптерећује пристаниште, али му даје и највеће приходе, како њему тако посредно и самом град-у у ком се оно налази. Због тога, ако се жели да Београд добије већи међународни промет, — а статистика показује да он данас има врло слаб прбмет са иностранством, — мора се приликом подизања пристаништа и давања преко 90,000.000.динара за његово грађење, повести једна озбиљна смишљена тарифна политика, јер без исте Београд неће ништа добити. Једна од мера у тој политици је подизање слободне луке сличне мађарској слободној луци у Пешти. Користи од слободне луке су огромне. Повећање промета, увећани рад на београдској берзи, запослење раднишгва, прилив девиза, оснивање нових шпе-

диција па и заступништва, допринели би развитку Београда у многим правцима. Слободне луке нису никаква новост, оне постоје од увек, да уз олакшице привуку међународну робу на једно место да би га касније направиле појмом природно! трговачког центра. Схватајући важност слободне луке по Београд, комисија, која је 1923 год. радила Генерални план, пројектовала је поред осталог и Београдско пристаниште и један његов део на Дунаву одређен је за слободну луку. Уз објашњење свог пројекта слободне луке, комисија за израду Генералног плана дала је овај текст: „4) Слободна лука — Порто франко. — Побуде, циљ, суштина. Оно што ми очекујемо од нашег београдског пристаништа а нарочиго од наше слободне луке јесте привредни бољчтал земље и богаство и напредак у свим гранама трговине и индустрије. Јужна Русија, Румунија, Бугарска, Кавказ и цео наш суседни исток упућени су да својим земаљским продуктима једино Дунавом пробијају Западу. Од колике материјалне користи мора бити за Београд, који је на томе путу прва од најважнијих западних етапа, није потребно нарочито истицати. Што би то, међутим, значило за Београд. ако га у тој његовој намени предухитри које друго место на Дунаву, на пр. Пешта, то је, напротив, један моменат који треба и истаћи и подвући. Мислимо да неће бити претерано ако кажемо, да би то заиста могло у многоме да помрачи перспективе оне сјајне будућности Београда, коју он као првокласни трговински град и треба и може да има. На прелому између новога и најновијега доба у које ступамо, свака нација заузима, у међународном животу, оно место које јој по њезиним животним силама најбоље одговара. Пешта се упиње да придобије за себе првенство у експло-