Општинске новине

552

Београдске општинске новине

гача и лепшег изгледа павиљона, Управа ће морати убуду^е да уведе комисијско оцењивање изложбених просторија и награђивање доброопремљених и уређених стандова. Цене у ресторану мораће убуду^е да нормира Управа. Било је жалби на претерано високе цене у ресторану, као и на цене соба у хотелима. Редари, особље Сајма, морају бити унапред упознати са распоредом целога Сајма и оспособити се за давање обавештења. У Централној кули требало је одредити којим се степеницама пење, а којима се спушта. Овако је ча једнима било гужве, док су друге биле празне. Мора^е се одредити боље место за паркирање кола и боље га уредити. Један дежурни телефон за жалбе био би добро дошао. Много ,што шта би се дало одмах поправити и уредити, не чекајуКи седницу Управе, и т. д. Ово су само на прегршт узете примедбе. До њих је морало до"Ки обзиром на кратко време и на то да се Сајам први пут приређивао. Ми их зато и износимо да би послужиле као путоказ да се иду^их сајмова оне отклоне. * * * Београдски сајам је у почетку био наишао на опште симпатије. Осуда је била дошла од извесних листова из Загреба, а нарочито из Љубљане. Налазило се је тамо да |е довољно што постоји Сајам у Загребу и у Љубљани и гледало се нерадо на чонкуренцију коју ^е створити Београдски сајам. Загребачка привреда се је одмах тргла и изјавила да она нема ништа са том кампањом, нити противу Београдског сајма. У Љубљани је кампања продужена. Тако је на пр. ,,Јутро'' још 18 септембра писало доста злурадо: ,,Београдски сајам има сигурно велику буду-Цност, ако му буде успело да претстави укупну нашу привреду. У том случају мора нашу привреду да претстави достојно и у пуној мери. Ако пак хо^е да буде само претставник београдске чаршије, нека нам то објасни". Поред ове нетачности, оно тврди да је Држава обилно помогла Београдски сајам материјално. Међутим, ми знамо да то није истина и да је Сајам остварен благодаре^и београдским привредним установама, а нарочито благодаре^и Општини београдској и њеном претседнику г. Влади Или^у. „Трговачки лист" из Љубљане доноси истога дана у уводном чланку да је „Отварање Сајма у Београду тенденциозно и да му је циљ централизација привредног живота". Лист истиче потребу: ,,да Словенци усредсреде своје силе и да пове-Кају своју радну способност, јер ће иначе бити одгурнути и потиснути у позадину". Коликс нам је пријатно што је привреда Загреба увидела одмах да се Београдски сајам ставља несебично у службу целе земаљске привреде и да 'Ке јој заиста користити, толико нам је жао да по неки словеначки лист може и данас овако да пише, Надамо се да 1пе ускоро и то

престати. Резултати 'Це учинити да -Ке и словеначки трговци обуставити свој непријатељски став. Иначе, и на овом месту, морамо да изјавимо захвалност штампи, која је са најве^ом љубављу прихватила Сајам и свакодневно доносила приказе и фотографије сајамске. Београдска штампа нарочито. Загребачки ,,Југословенски Лојд" пише да Је: „Београд показао како се организује Сајам". Загребачки ,,Трговачки Вјесник" у дужем уводном чланку под насловом: „Лекција коју нам је дао Београдски велесајам" истиче лепу организацију и пун успех Сајма и пребацује загребачкој привреди што није обратила ве^у пажњу на Загребачки збор". Сва друга штампа је пуна похвала, али је и ехо који је Сајам учинио у иностранству одличан. Немачка, Аустријска, Чехословачка, Бугарска, Ма{парска. Грчка, Турска, Француска, Енглеска, штампе ових земаља дале су најлепше приказе и указале на леп успех првог Београдског сајма. Париски ,,Деба" у чланку: „Београд или свршетак Оријента" каже између осталог: ,,са калемегданске терасе указује се на другој обали Саве га нова варош (сајмиште) изникла за неколико недеља, у пркос непогода и поплава, и осве^ена са једном тачношћу која више, на жалост, није западњачка..." ,,Лондонски ,,Тајмс" пише да ■ке Београдски сајам постати главно место на коме ће се састајати купци и продавци из свих крајева света. ,,Сам Београдски сајам говори речито о напретку балканских народа, о њиховом брзом такмичењу са другим народима, који су уживали столе^а слободе"... и т. д. и т. д. * * * Први чин је свршен и завеса је спуштена. Тиме није све речено. Сада се не сме стати. Баш због оваквих резултата и због похвала које је Сајам постигао, мора се ики напред. Још 2 /з терена чекају да се оспособе за проширење Сајма. Не мора се одмах све, али се мора радити одмах и плански. Загребачки збор има простора 30.000 м 2 , Пештански 110.000 м 2 , Прашки 130.000 м 2 . Наш Београдски сајам је већ обрадио 126.000 м 2 , а има терена 363.000 м 2 . Општина је учинила велико дело када је дала Сајму оволики простор, јер нове приредбе у свету нарочито се истичу великим теренима. Београдски сајам има и тај услов за будуКе успехе. Време пролетног Сајма се ближи, а идеја о Балканском сајму у Београду све више узима маха. Са задовољством због успеха и са истом вољом мора се радити даље. Београд то заслужује, а он ће, као и увек, и убуду+не осветлати свој образ и показати своје способности. Ту веру појачава и чињеница да је Београдски сајам наишао на пуно разумевање и најширу потпору код своје Општине, а нарочито високо одликовање које је указано Сајму што је се његовог покровитељства примио Њ. В. Краљ Петар II. Д-р Стеван П опови^