Општинске новине

Изложба Београда у оквиру I Београдског сајма

„На самој изложби да почнемо од просвете и то у целом њеном развоју од часловца, Лицеја Доситеја Обрадовића, па до данашњег Универзитета."

У Привредном Аетопису, који је изашао у издању закладе Николе Спасића за 1937 г., налази се и врло занимљив и инструктиван чланак, из пера секретара Београдске трговачке коморе г. Милана Ж. Живановића, који приказује идеју постанка Београдског сајма у свим њеним фазама од најранијег доба па до њеног остварења. Како се свака изложба већег стила обично схвата у најширем обиму, интересантно је да је и идеја Београдског сајма у самом почетку била постављена на најширу основу: као манифестација целокупне народне привреде, дакле његове материјалне културе, али у исто време и као манифестација културе духа. На пленарној седници Београдске трговачке коморе од 1 фебруара 1914, која има историјски значај ; , члан Коморе, угледни београдски трговац, поч. Ђорђе П. Радојловић, дугогодишњи претседник Коморе, ставио је предлог да се после епохалних догађаја балканског рата у Београду приреди изложба која би показала напредак Србије за последњих 100 година. Стављајући тај предлог, он је нагласио да изложба мора бити подједнако огледало културног као и привредног развоја речима: ,,На самој изложби — смотри српског народа — морају све струке бити заступљене: да почнемо прво од просвете и то у целом њеном развоју од часловца, Аицеја Доситеја Обрадовића, па до данашњег Универзитета". Предлог наилази на једнодушан пријем, нарочито онај његов део где се тражи да том изложбом Срби покажу своју културу, као што су ратом показали своје херојство. Тако Београдска трговачка комора, дајући [идеју из које је у крајњој линији дошло до Београдског сајма, у исто време означује рравац у ком се та изложба Мора кретати. Овај и овакав закључак чини огромну част Београду и његовом трговачком сталежу. Спомињући ову седницу М. Ж. Живановић каже: „Докуменат о овој седници није само интересантан као докуменат за историју Београдског сајма. Из објашњења поч. Ђорђа П. Радојловића види се, јасно као на фотографији, Менталитет целог једног српскоГ ТСоколења; види се менталитет српских трговаца, који су увек и у свим приликама били најтешње везани не само са прџ-

Ђорђе П. Радојловић вредом Србије и српског народа неГо и са целокупним њеГовим националним, културним и просветним стремљењима" Светски Рат омео је многе велике, па и ову намеру, али већ први покушај остварења ове идеје 1917 јасно показује жељу да се на изложби да подједнако место духовној као и материјалној култури. Изложба коју те године српски привредници, екупа с Комитетом госпођа, још увек далеко од Отаџбине, приређују у емиграцији, у Лиону, обухвата, поред домаће радиности, и уметнички део, у коме је заступљено наше сликарство и скулптура оних сликара и скулптора који се у то време налазе на страни: Рачког, Кљаковића, Радовановића, Форетића, Почека, Јеремића, Н. Петровићеве, Ђ. Петровића, Р. Вукановића, Т. Роксандића, Ђ. јовановића, В. Бешковића и Мештровића. Тако Београдски сајам и по својој изворној за* мисли има бити манифестација и привредног и културног развоја наше земље. У жељи да се том јединству да израза, Претседник Општине града Београда господин Влада Илић издао је наређење да се у оквиру I Београдског сајма приреди културно-историјска изложба Београда којој би био циљ да се посетиоцима преко слике, преко докумената, који најјаеније и најречитије говоре, изнесе пред очи историја Престонице, њене надчовечанске патње и стремљења ка будућности. * Приказати Београд од његових најстаријих времена до данас био би подухват гиганских размера; приказати његов целокупан удео у нашој култури значило би изнети све што је у нашем народу створено у новије доба, јер је Београд од 1806 за нас постао оно исто што је Париз за Француску, „уШе 1ит1еге", и ком се скупљају највеће духовне снаге. Приређена изложба, већ и обзиром на кратак рок и ограничени простор, није могла то постићи. Она је По својој замисли само увод у оне културне приредбе које ће се у будуће приређивати у оквиру сталних београдских сајмова. Али, ма колико да је била ограничена и просторно и по времену у ком се морала приредити, Изложба је извршила велики задатак у правцу племените пропаганде већег познава-