Општинске новине

562

Београдске општинске новине

дија.*) Она са Рудником, Венчацем и Букуљом као центром, покривена густом шумом по чему је и добила име, била је као некаква природна тврђана, те је и то био један од не малих разлога, што су оба српска устанка, Вожда Карађорђа и Милоша Великог, почетком XIX века у њој и поникла. 1 ) 2) Шумадјиа пре Балканских Ратова била је простор, чије су границе истакнуте: на југу Копаоник и Јастребац, па све до Саве и Дунава на северу. То је била такозвана „Северна Србија' кроз коју у центру продире Велика Морава. Шумадија тога доба обухвата шири појам. Она се орографски истиче између двеју области набиран>а земљишта (Балканскокарпатске планинске системе на истоку и Динарске планинске системе на западу) и двеју области раседања и спуштан>а земљишта (Панонског басена и Родопске планинске системе на југу). 2 ) 3) Шумадија пре Светскога Рата била је простор: на југу све до Преполца и Ристовца и до Дунава и Саве на северу. То је била такозвана „Преткумановска Србија", коју пресецају: меридијански Велика и ЈужНа Морава са Нишавом и упореднички Западна Морава и Кривовирски Тимок. Шумадија "тога доба обухвата још шири појам. Она је била поприште и носилац свега напредног и у њу су се и стицали: — !сви који су „главом и срцем" тежили Слободи и Уједињењу свих Југословена у и ван граница Краљевине Југославије; — сви који су умели и хтели да прозјру у велику будућност Краљевине Југославије и Југословена. Шумадија је била потстрек за сву браћу, како већ присаједињ(ену јужно од Врање и *) Д-р Гргур Јакшић, професор Београдског Универзитета, у своме делу: „Борба за Слободу Србије" 1788—1816, Београд 1936 на стр. V наводи: „Београдски пашалук", звани и „Смедеревски санџак' 'јесте простор, чије су границе: — са севера, Сава и Дунав; — са запада, Дрина до пред варошицу Лешница, планине Цер и Влашић, до иза варошице Крупња, одатле Дрина до пред Сребреницу; •—- са југа, планински венац јужно од Ужица, преко града Маглића (на Ибру), Западна Морава до испод Крушевца; 1 — са истока, Велика Морава од Сталаћа до пред Ћуприју, одатле на исток планинским венцем и Поречком реком на Дунав. Милан Ђ. Милићевић, члан Краљевске српске Академије наука, у своме делу: „Кнежевина Србија", Београд 1876 стр. 5 наводи: ,,3емља међу Моравом, Дунавом, Савом, Колубром и Љигом зове се Шумадија." *) Карађорђа и Милоша Србија (1804—1833) захватала је 24.000 км 2 . са 800.000 становника. 2 ) Кнежевина Србија (1833—-1878) захватала је је 33.500 8м 2 . са 1,192.000 становника.

Рјашке, тако и за још неослобођену преко Дунава, Саве, Дрине, за скоро довршење и потпуно ослобођење и уједињење све браће до Соче и до иза Суботице. 3 ) 4) Шумадија после СветскоГ Рата географски постала је највећа и најшира. То је тако (звана „Послекумановска Србија", чија се Велика и Јужна Морава меридијански продужује на Вардар, а Лепенац и Рашка преко Ибра 'стичу у долину Западне Мораве, која има упореднички правац. 4 ) Шумадија тога доба била је природни центар за све Југословене, око кога као по свему најважнијег, има и треба цела Краље вина Југославија да гравитира. Не само њено првенство и жртве учињене на бојном пољу, него и орографски и хидрографски њој су упућене све покрајине Краљевине Југославије. И !сви Југословени — сва браћа: сви Срби, сви Хрвати и сви Словенци —који желе напредак Краљевине Југославије, имају и треба с нуом да жИве и раде у љубави и братски са свом снагом и свим срцем, те да Крал>евина Југославија буде најнапреднија земља, а Југословени најсрећнији народ у Европи. Шумадија, географски и историски, поприште прјвих устаника под Вождом Карађорђем, колевка Слободе и Уједишења Срба и Југословена и највећег броја знаменитих људи Краљевине Југославије (у исто време и бојиигге бунтовништва, прво против Турака под воћством Вожда Карађорђа и њјегових војвода; друто против неправде и рђаве управе у земљи — под воћством Томе Вучића Перишића; Као што беше увек поприште и политичких страсти)) значила је увек једну моралну снагу и једну тежњу на високо и на далеко. 5 ) Витешки Крал> Александар I Ујединитељ о тој и таквој Шумадији на дан 15 фебруара 1933 год. у селу Орашцу рекао је:*) „...Отуда је нова и млада шумадијска Србија, која се после вековних страдања стварала поступно у свом војевању из пепела и рушевина некадашње славне Немањићске Државе, била својом националном вером већ у напред предодређена за носиоца велике националне мисије.

3 ) Краљевина Србија (1878—1912) захватала је 43.300 км 2 . са 2,912,000 становника. 4 ) Краљевина Србија (1912—1918) захватала је 87.300 км 2 . са 4,800.000 становника. ®) Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (1. XII 1918), названа 3. октобра 1929 год. Краљевина Јутославија, захвата 248.000 км 2 . са 15,000.000 становника (онда 12,700.000). *) При освећењу спомен школе у селу Орашцу (историско и свето местој, у коме је на Сретеше 1804 год. на скупу бираних синова лепе и мученичке Шумадије пала судбоносна одлука, да се поведе наш народ у свети рат за Ослобођеше и Уједињење). — „Домовина" Бр. 1—4 1933 Београд.