Општинске новине

Шумадија и Шумадинци

563

Широки и епски замах те наше борбе није никад малаксавао. Увек се тежило напред, упркос опасностима које су могле однети и оно што је дотле стечено. Полет је неодољиво носио Шумадију, вазда будну и спремну, кад год 1 ју је позивала н>ена национална ослободилачка и ујединитељска улога. Она је увек гајила наду у велику националну будућност и веровала у остварење широких националних идеала. И дочекала га је. Наша борба уречена и започета овде на овом месту на Сретење 1804 год. која се водила за Ослобођење и Уједињење' Српско, претворена 1914 год. од уже српске борбе у југословенску, ширином тога замаха и силином тога полета, слила се током Светског Рата у заједничке напоре свих југословенских родољуба, који су напори, Богу нека је хвала, на крају крунисани успехом: стварањ\ем и уједитгњем велике и снаш.е нам Краљевине Југославије." И, у тим завршним борбама, као и у свима ранијим, Шумадија је увек остала верна себи. Песници су певали тој и таквој Шумадији: I Ж. Милићевић: „Блистава визијо моје Шумадије, кад мишљах ти да си мраком погребена, ја осетих тада, као дух да бдије и светли, у мени, кроз мрачна времена..." Д. Ј. ФилиповиЋ: „И сад стоји горска коса, Пуна снаге и пркоса, К'о прастари неми џин; На врх ње се витез роди, Што Србина ослободи, Ђорђе мрки исполин..." Милосав Јелић: „Распе зора своје прве руже На површје у плава видика, Докле сене у тамних шљивика Низ брежуљке немирно закруже, Па затрепти блиставо и златно Шумадиско таласаво платно..." Драгомир Ерзак: „Како си дична, ,поносна, сјајна! Како си лепа, како си бајна! Како си добре издашне руке Та твоја поља, те твоје луке! Колевко, српских дива-јунака, Дичних синова, дичних првака! Та ко се не би тобом дичин! Ој, Шумадијо!"

Периша Г. Еогдановић: ,,...На све стране речице жуборе, Сиве магле дижу се са села Тужна лика, али славних дела Ноћи су јој пуне јасних звезда, Куће су јој соколова гњезда, Земља пуна крви испод грлаПотомака Вожда неумрла..." Жив. М. Стевановић: „Свака ти је земље стопа Нашом крвљу покапана, И засута лавом топа Врелим гвожђем преорана, Тебе само Господ створи Да си гњездо соколова..." Живка Нушићка: „Букуља, Венчац, Космај и Авала, Ко дивног цвећа руковет, Славом својом задивисте широм свет. Себи сплетосте лаворов сплет..." Никола Ђ. Ковачевић: „Шумадијо, бисер прави Круна ти си царској глави Из тебе је рука смела За слободу полетела. У теби је пламен сино Небом плавим он се вино За спас, срећу свога рода Грану Сунце и, Слобода..." Милан М. Петровић: „Онде, где су некад легли се крагуји, И пољане цветне прелетале ласте, С обе стране реке што нечујно хуји, Крагујевац сада шири се и расте. Он је некад глава Београду био, За устанка оба он је био творац, И топ први он је у свом граду слио, И књазу је први саградио дворац, Крагујевац, срце шумадиског тела, Пре сто лета он је сред крваве буре, Изишав из таме, жељан дана бела, Сазидао себи школу-храм културе... Та је школа дала много великана, Војсковођа храбрих и народних вођа А ако вас жеља мало даље крене, ...Видећете Бању — чувену по грожђу; И на врх Опленца, цркву пуну сјаја, ...А одатле пут вас у Орашац води, Који ће кроз вечност за нас бити знамен Јер удари темељ данашњој слободи..." Радоје Јанковић: ,,...Идемо кроз Шумадију, кроз освештано огњиште народних слобода. Не водите странца на другу страну. Проведите га зеленом Шумадијом... Најлепша и најслободнија земља! Груда, где се зароднла снага и слобода!...