Општинске новине

564

Београдске општинске новине

А, насред Шумадије, као крин на уснама,, као круна на челу, стоји величанствена црква на Опленцу... Да је Растко Неманић од ових времена, не би се кретао Хилендару. Као света стража бди Краљева задужбина над народом, који ратује за слободу и за Словенство. Бди, теши га и куражи са оне светле висине, под којом је уждио слободу .Карађорђе...*) Његова Светост Патријарх Варнава: ,,...Шумадија,** она дична и мала Шудија, онај дивни и племенити народ, кој.и је

Витешки Краљ Александар / Ујединитељ у Крагујевцу 5-Х1-1933 при прос.лави Стогсдишњице Крагујевачке гимназије био од вајкада на херојској нози у борби са вековним непријатељем — не за своје добро, *) Р. Јанковић — „Дани и године", Београд 1925 **) Говор Његове Светости Патријарха Варнаве пред сенима незнаних јунака, храбрих бранилаца Бео-града 1934. год.

јер то за њега лично није било потребно, него за све остале, — за оШите добро, у првоме реду разуме се српско, а потом словенско: за Ослобођење и Уједињење урадио је много... Урадио је много тај народ из Шу,чадије. „Ееоград, био је пијемонт изградитељства и сабиратељства, као и наследник вековних традиција и аманета не само српског, него васколиког Југословенског народа. Београд никад није претендовао на неку хегемонију над осталим Градовима: над Загребом, ни над Љубљаном, ни над царским Скопљем, ни над Цегињем, ни над Сарајевом, него је вршио увек ону мисију, коју му је Господ Бог, кроз историју и векове доделио. Прикупљао је не само српски, него и велики словеенски род. „Београд је био уточиште свих оних, који су били потиштени под ропством турским или аустроугарским или под ма којим другим..." ШУМАДИНЦИ: Шумадинци, име је племена Југословена, који су етнички и етички као изразити Динарци у свему и по свему предњачили: — људи, поред других особина, увек су знали, хтели и умели себе да жртвују за целину, за Отаџбину; Људи, то су они који никад не пожалише пролити своју крв „за крст часни и Слободу златну"; — жене, то су у првоме реду мајке, оне мајке о којима Петар Петровић Н>егош говори у „Посвети Горском Вијенцу."*** Жене, то су оне Српкиње које рађају лавове, који нису мање лавови иако не излазе из „грмена великога". То су оне, које дадоше дивотнике и племиће (по манирима, осећајима и раду), који „одагнаше грдну клетву с рода и завјет испунише". Шумадинци су дали на свима пољима дракавне делатности такве људе, којима би са могли поносити и највећи и најбољи народи. И, њихова величина и, њихове тековине припадају целој Краљевини Југославији и свим Југословенима. а) Шумадинац као човек: Шумадинац као човек **** има у себи „нешто Крепко, ж!ивчано, врло активно, често нервозно-активно и смело. Многи од њих су способни изгледа да успеју у сваком предузећу. Ретке су инертне природе, већ напротив све се више јављају личности велике воље и, страни посматрач имао би утисак, да сви напредују са неукротљивом упорношћу и жилавошћу", „Крути традиционализам код Шумадина-

***) Милица Јанковић — 5Ј Срце Шумздије", „Југословенски Дневник" за 11 април 1931, Суботица. ****) „Цвијићева књига", Српска књижевна задруга, бр. 201, Београд 1927.