Општинске новине

Наши градови Крупни проблеми града Скопља

Београд је неоспорно глава свију градова наше Југославије. По томе факту, Београд не само да треба но и мора да предњачи својим установама и уређењем свима осталим градовима наше велике Отаџбине. „Београдске општинске новине" — илустро вани часопис — званични орган Београдске општине, по једнодушној оцени свих меродавних фактора, не само наших но и страних, својим стручним расправама свију комуналних питања и крупних проблема чине част не само Београду но и читавој нашој земљи. Сам такав углед наших Београдских новина налаже уредницима и сарадницима овога тако важнога комуналног часописа, да се кроз његове ступце осврну и на проблеме комуналне политике и осталих наших градова, чији нам напредак мора бити мио и драг као и напредак самога Београда. Дужни смо овде нарочито нагласити, да нам је у првом реду стало до напретка оних градова чији је значај, по нашој националној историји, претежнији, а који су заостали у својем савременом подизању и уређењу, не због несхватања важности градскога подизања и уређења, већ напротив због несрећних прилика !кроз које су вековима пролазили. Између таквих градова, на сваки начин, прво место заузима град Скопље — понос наше националне прошлости на најважнијем делу иаше Краљевине. Иако ми у Београду имамо много нерешених проблема, ми овога пута хоћемо да се осврнемо на неколико важних проблема нашега драгога Скопља, за које имамо топла осећања у најмању руку као и за наш Београд, који је зеница ока свакога родољубивог сина и кћери велике Југославије. Судбина Скопља У стара срећна времена наше славе и величине град Скопље одговарао је свима тадањим потребама нашега великога и моћнога царства. Но зла срећа његова и наше Нације учини те изгубисмо цара и царевину. Скопље постаде роб некултурног Завојевача. Кроз читаве векове свога робовања и тешкога страдања град Скопље ништа није могао урадити за своје подизање и изграђивање, према савременим потребама. Кроз све време тешкога робовања, Скопље је све своје слабачке силе

употребљавало за одбрану живота, части и достојанства наше Нације, на коју су са свију страна насртали њени непријатељи. Све што је Скопље могло чинити у ропству, чинило је само да сачува свој голи живот и националну част, чекајући срећнија времена, кад ће му опет синути сунце среће и националне слободе у јединству са осталом браћом. И у своме тешком робовању, српско Скопље истицало је своју живу жељу да се са свима градовима наше Нације нађе загрљено у заједничкој и слободној Отаџбини. За ту велику, свету и узвишену идеју, наше Скопље подносило је муке свакојаке. Ни од чега није презало нити је жртве жалило само да постигне свој државно-национални циљ са браћом осталом. И после петвековних мука и страдања, страшнога и тешкога робовања и Скопље је, са осталим селима и градовима наше Старе Србије и целога Јужног дела наше Краљевине, огрејало топло сунце среће и слободе. Поставши слободно, град Скопље, глава старе Србије и целога јужнога дела наше велике Југославије, одмах је морало помишљати на своју велику задаћу у новим приликама. Морало је и врло енергично настојавати да своје старо рухо из старе и страшне прошлости што пре замени новим, савременим, које одговара новим приликама и савременим потребама новога народног и државног живота. Поставши слободан град уједињенога Краљевства, самим тим постао је у највећој мери значајан не само на нашем југу но и у целој држави, јер је Скопље колевка наше старе славе и величине; престони град нашега старога царства — слава наше прошлости. Старо Скопље Први зраци топлога и слободнога сунца просули су се на град Скопље и његове кривудаве, тесне, прљаве, некалдрмисане — не улице, но бедне сокачиће са старим и трошним кућицама плетарама и бондручарама. Скопље је своје ослобођење дочекало без икаквог и најмањег уређаја. Ни једне модерне и савремене грађевине није Скопље имало на дан свога ослобођења, а улица још мање. Све што је Скопље имало кроз читаве векове од највеће вредности и што му је остало од цара Душана, то је мост преко Вардара, који спаја оба дела града. Мост који је кроз векове за-