Општинске новине
7
Развој здравствених прилика Београда
585
дернице су шириле неописан смрад, те су се грађани у новинама жалили. Још тада су у Палилули постојали обори за свиње. По једној белешци „БеоГрадскоГ Дневника" у Тежачкој улици било је три обора са 100—200 свиња, па се од њих ширио смрад, да га становници нису могли подносити. У истом листу се жали, да буљуци невезане рогате стоке јуре у сред бел ( а дана по вароши и често чине и штете грађанима. За београдске бунаре и проходе тога времена вели Др. Валента, да су једва за 2—3 фата међу собом удаљени. О Нишу пише и Сретен Л. Поп)овић. 6д ) Он га је видео после ослобођења и доцјније. За стари Ниш вели да има „сокаке неправилне и на гдекојим местима тако тесне, да се једва двоја кола мимоићи могу", међутим у деловима вароши, где Срби живе сокацИ су унутра у дворишту, у оградама од плетера, блатом, па и балегом олепљене. Ниједна турска кућа није била лицем окренута улици. Ако је кућа и била с улице, прозори су јој били окренути у двориште. Тамо пак где су због светлости прозори морали бити на улици имали су густе решетке. У двориште^ се улазило на велику капију. У дворишту су са стране изидане зграде за становање појединих чла|нова породице или за млађе, затим стаје за стоку. У засебном, зидом ограђеном дворишту била је зграда за жене, харем. У то харемско двориште улазило се на капиџик — мала вратанца. Капиџицима, као и у осталим турским варошима тога доба, повезана су и суседна дворишта, тако да се кроз капиџике, не излаззћи на улицу, може обићи цела махала. Дворишта су била засађена воћем, лозом, цвећем и баштенским усевима. Ао 1 зе су подигнуте на османлук-чардаклије. Куће су зидане обично од бондрука, ћерпича, а понајвише од плетера, блатом олепљена. Куће за харем су лицем обично окренуте југу, па је ту и главни улаз, свагда на понеколико дрвених степеница, јер су куће, нарочито отменије обично, ,,за три, четири шуха издигнуте" од земље. С ових степеница улази се у ћошку која је с леве стране горе покривена, а са осталих страна отворена. С десне стране се налази отворена диванана из које се улази на леву и деену страну у со^бе. Поред овог постоје на диванани и споредна врата за споредне просторије. Собе су врло добро осветљене, јер је готово цео зид у прозорима. Више прозора су рафови за смештај посуђа, а између прозора чивије за вешање везених пешкира. Подови су у бог б9 ) Сретен Л. Поповић, Путовања стр. 267-269.
љим кућама од дрвета, застрти ћилимима, а у сиромашнијим од набијене земље, која се често балегом премазује да се земља при чишћењу не праши. У собама немају столове, столице и кревете, већ се са све три стране налазе миндерлуци, покривени ћилимима, сиџадама и уздигнутим уза зид јастуцима. На зиду према прозорима у харемској соби налази се од земље до таванице долап или преграда, где се остављају постељне ствари, преко дана, одело и рубље. Долапи су обично израђени од дрвета и врло лепо украшени. Поред тога имају и простор за купање или умивање и запирање, амам. Одмах по освојењу Ниша отпочело се врло брзо с преуређењем и регулацијом вароши. Улице ру проширене, калдрма се преправљала. Генерални штаб је радио на изради плана за регулацију и канализацију вароши. И сами Турци који се нису иселили, почели су преправљати своје дућане и подизати гостионице и кафане. А Милићевић 70 ) 1882 пише о истом Нишу ово: „Ко је видео Ниш онда кад га је освог јила српска војска (28 Декембра 1877), па га погледа сада, тај се не може начудити великој измени и обнови његовој. „Место старих, уских, кривих сокака, просечене су нове, праве, широке улице; место ниских уџера и страћара од чамте, подигнуте су нове, ле[пе, високе, зидане куће; место пређашње неравне калдрме, којом се ишло с камена на камен, као у каквом потоку, улице су сада патосане широком, равном калдрмом од глатког нишавиног камена." Међутим нешто даље' 1 ) вели: „Куће су обично чатмаре, а има их и зиданих; с поља су само олепљене, а изнутра су покривене. Тла су им или од опека (цигаља) или од орозана, или од дасака. Ово последње је рет-' кост, која се узима као појав новији. Покривач је кућама ћерамида. Готово све куће ниске су. Пећи по собама има, али врло ретко} где их има, земљане су. Иначе се собе зими загревају мангалима." Свакако да се прави опис тиче главнк}јих нишких улица, а овај други спореднијих. Те куће још нису измениле стари изглед. Оне Оне су повучене у баште и цветњаке, на многој кући целе стране су од самих прозора. Пред улазом има трем (диванана) испред ку}1не (куће), а собе су с једне и с друге стране куће. „То је стари Ниш, који нестаје, а нови Нишс Београд гледај — Ниш знаш". г0 ) Међудневнице, Београд 1882 стр. 32. 71 ) Миђудневнице, Београд 1882 стр. 48 Д-р Стеван 3. Иванић
(Наставиће се)