Општинске новине

Раззаој здравствених ж хигијенсИсиж прилика Београда и градова Србије (Наставак)

VIII Још до 1858 у Крагујевцу су подизане куће од ћерпича, што се види из једног дописа у „ Србском Дневнику" у коме се описује поххлава од Лепенице; па наводи да су многе страдале, „јер је вода расквасила непечену опеку, те ое сада руше димњаци и дуварови". Те је године зидан кроз варош за Лепеницу одводни канал, а и калдрмисане су важније улице, те се дописник нада да ће се доскора и цела чаршија калдрмисати. У једном опису о дочеку Кнеза из 1859 помиње се да је на средини Пожаревца била лепа чесма. У истом листу дописник из Каратовца жали се да нити има калдрме, нити су улице насуте. „Од бара и блата неможе се и после најмање кише кућама изван пијаце прићи, особито летос". Ужице од 1865—1875 по сећању из детињства описује Љуб. Стојановић. ж ) „Куће су.биле најчешће на спрат; приземље /е било зидано каменом, ређе ћерпичем, а горњи спрат је био обично „биркатица" — („бондрук"), куће су биле покривене високим крововима „шиндром". Када су 1862 г. истерани Турци (остало је само неколико кућа муслимана, Цигана), тада је главни и већи део вароши спаљен. Пожар су створили сами Срби борећи се с Турцима. На згариштима су одмах подигнуте куће, већином од слабог материјала, и нарочито много дућана с ћепенцима; сећам се да су неколико били на ниским точковима од трупаца те су могли и превлачити. Крајем шесетих година извршена је нова регулација, исправљене су старе кривудаве улице и просечене нове, испродавани плацеви и почело се подизати ново Ужице од тврдог материјала. Куће су подизане готово увек на спрат. У приземљу, ако нису били дућани или механа, био је подрум, Или још и по једна соба или кухиња, а на „Горњем боју" биле су собе за становање. Приземље је зидано готово увек од камена, а горњи спрат обично од ћерпича. врло ретко од цигле. Ову су доносили из Пожеге или Честобродице, јер ужичка земља није добра; отуда су доносили 64 ) Ужице, Гл. Георг. друштва св. 7 и 8 стр. 157.

и ћерамиду, којом су куће покриване. Црепа није било. Али је остало нарочито по окраЈцима ближе ка Граду доста кућа од „прије ватре", које се, нешто поправљене, и данас држе. После одласка Турака мало је кућа остало, и мало нових подигнуто на десно]" страни реке. — У почетку седамдесетих година довела је општина десетак калдрмџија „Латина" („Шабаца") из Сарајева који су покалдрмисали све нове и већи део старих улица". Ових старих кућа било је до скора. Још 1893 у јануару забележено је да се једна стара страћара срушила под теретом снега. За Смедерево од 1878 вели Сретен Л. /7. да се није много променило за 40 година, од како га је он оставио „Осим неколико кућа на Дунаву и нешто, и то више у горњој чаршији, све скоро остале куће по сокацима и дућана око пијаце остали су скоро исти, као што сам их пре 40 год. оставио." 65 ) Љубомир Петровић 66 ) вели да је све до 1867 Смедерево имало изглед турске вароши и становништвом и кућама. О Гроцкој вели Сретен Л. П. „Кад сам последњи пут у години 1836—37 кроз Гроцку пролазио, била је незнатна паланчица са конаком Кнеза ?Кивка» који је ту био капетан и кућом Гарашанина. Сад видо, да се је од тог доба коса исправило, има лепих кућа и дућана. Кроз један висок димњак куља непрестано густ дим. То је парни млин пок. Илије Гарашанина." 67 ) Још 1892 за Смедерево 68 ) вели Срет. Стојковић: „Криве, неједнаке ширине улице, с раз!ноликим старим и новим дућанчићима, с кап и цима и ћепенцима, с отромним блатом после кишних дана, а без! тротоара." А Пожаревац описује: „Незнатни кућерци, престране и нег калдрмисане улице, лети пуне прашине, а зи,ми блата — Пожаревац вам не личи на варош." У београдским новинама осамдесетих година срећемо врло често жалбе на хигијенске односе у нашим варошима, нарочито у Београду. У дорћолском крају још 1882 стрво-

65 ) Сретен Ј1. П. Путовања стр. 9 66 ) Љубомир Петровић, Смедерево стр. 22. 67 ) 68 ) Срет. Стојковић на лепом Српском Дунаву.,