Општинске новине

Ст ари водоводи, чесме и бунари у Београду

583

казао на^ је да кад вода у Сави опадне, у бунару расте. То је интересантна појава. И још нешто: вода у бунару потпуно је бистра, а боја плавичаста. Што се дубље силазјиј у чбунар то све више капље вода са (сводова и наравно меша се са бунарском. У бунару има 209 степеница, али их свакако има више, јер, неке су у води а неке у наносу. Према мерењу које је извршила Управа водовода у другој половини јула о. г. утврђено је ово: 1) Надморска висина бунара износи на улазу у ДЈ >ега 108.42 м. 2) Дубина бунара 39.50 м. 3) Дубина бунара до воде 33.60 м. 4) Дубина саме воде 5.96 м. Приликом чишћења бунара, како каже генер. г. Вуковић, сва је вода била исцрпљена и онда се видело како вода из песка извире. Што се анализом показало да је вода загађена, то није ништа необично. Бунар је отворен, вода се не црпи, разни бакцили несметано продиру у воду, а дезинфекција никад није вршена. И сам силазак толике публике у бунар доприноси загађивању воде у њему. Права дубина бунара нг зна се. Требало би избацити сав песак из бунара, па би се тек онда дошло до основе његове. Генерал г. Вуковић изјавио је да ће наредити поновно чишћење, чим буде дошао до средстава, нарочито техничких.

старина, а том би се водом у извесним приликама могло служити и за пиће, Како је са старим водоводом спојен и бунар испод војног сењака, то би се могло начинити и више чесама но што их је ч било". Доцније пак, из извештаја комисије од 5 јула 1900, видимо ову констатацију: „Римски водовод спојен је са великим резервоаром новог водовода". 5 ч Раније смо поменули чесму у'Горњем Граду. Та чесма и сад постоји у новом градском парку, поред плота, ^ад се из Горњег иде у Доњи Град. Поред ње стоји једна стара кућа, за коју ген. Вуковић мисли да је била резервоар римског водовода, одакле се вода разливала у чесме. Слика те чесме из ранијег доба — прави уметнички рад — налази се у канцеларији управника музеја. Шеф отсека за паркове, инж. г. Крстић рекао нам је да ће ова чесма бити понова намештена, пошто се претходно уреди. По казивању ген. г. Вуковића, на више места у Граду нађене су водоводне цеви од керамике. То је доказ да је у Граду било више чесама. Стари амам у Доњем Граду такође се се снабдевао водом из римског водовода. Дрсп. Ј. Ранковић

4 Стварањем новог, Римски водовод је и даље, за неколико још година остао. У извештају одборске комисије, поднетом председнику општине Николи Пашићу, 21'априла 1897 пише и ово: „Постојао је доскоро још један стари водовод, тако звани римски, који је давао воду за стару фишекџиску чаршију 1 ) и суседне улице, као делимице и за двор, али, како смо сазнали, тај је водовод уступљен приватном лицу ваи вароши. На завршетку напомињемо да би требало одмах повећати број чесама на старом водоводу, бар на оним местима где су и пређе биле, јер је пре свега то тековина од

!) Данас улица Краља Александра.

Индустријски павиљон на Београдском сајмишту