Општинске новине

582

Београдске општинске новине

погрешна. Дриш, као што је већ поменуто, јасно је казао да је бунар направљен ради тога да би Град' за време опсаде имао воде на случај да чесменска вода буде пресечена. Да је бунар добијао воду^из римског водовода, онда би на случај његовог :1 пресецања, без воде остали и чесме и бунар. У бунару и данас има воде. На дан 1 јула о. г. дубина воде износила је 6 м. Кад је има данас, ше је било и раније. Баш и да се поклони вера тврђењима Виловског и Протића, онда се Мора запитати: зашто би се две воде мешале а на штету чесама у граду, које би на тај начин биле ослабљене? Према овоме, потпуно је доказано да се бунар никад није снабдевао водом из римског водовода. јПо другој хипотези, у бунару је чиста савска вода, а по трећој: подземна вода која долази из Фрушке Горе и допире до Макиша, одакле се и садањи београдски водовод снабдева водом. Што се тиче макишке воде, г. Драгутин Бабић, пензионер, саопштио нам је мишљење Јована Цвијића, по којмјз У Макиш вода долази са две стране: са Авале и КосМаја. Према мишљењу Цвијићевом требало је копати бунаре у Ади Циганлији. Анализом коју је извршила јуна мес. т. г. ХеМијска лабораторија Општине београдске утврђено је да вода у Римском бунару није савска, Анализом је утврђено: да је вода загађена, да има велику тврдоћу и да је за пиће неупотребљива. Можда би анализа дала друкчије резултате кад би се избацивањеМ воде и песка дошло до правог дна бунара, али да се претходно изврши дезинфекција. Анализа у детаљима гласи овако: „Суви остатак на 180° С 2.88 %о Хлориди (као хлор Сј 2 0.320°/о 0 Утрошено перманганата за орган ске материје 0.018 °/о 0 Амонијака (НН 3 ) има Нитрита (Н 2 0 3 ) има Нитрата (Н 2 0 5 ) има Сулфата (С0 3 ) 0.220°/о 0 Силицил диоксида (Сј 0 2 ) 0.044 о/ 0о Гвожђа и алуминијум оксида 0.002 °/о 0 КалцијуМ оксида 0.311 о/о 0 МагнезијуМ оксида 0.068 °/о 0 Тврдоће: Целокупна у немачким степенима 40.64° Карбонатна у немачким степенима 8-68 Стална у немачким степенима 31.96 Сима Лозанић вршио је анализу ове воде јула мес. 1871 (вид, Гласник Ученог друштва", св. 48). Анализа је скоро истоветна са овом садањом. Ко је и када подигао римски бунар? На то питање не Може се са сигурношћу одго-

ворити. Највероватније је да су га подигли Римљани, али у мањем обиму ,но што је данас. Кад су РимЉани били толико педантни, те су израдили онако солидан водовод од Пашине чесме па до града, свакако су морали помишљати и на Могућност да тај водовод буде пресечен и Град остане без воде. И кад су о свему водили рачуна, морали су и о томе, па су следствено тражили начина да у Граду увек буде воде. Зато подизање тог бунара треба њима и приписати. Неки мисле да је бунар подигнут за време Деспота Стевана Високог. Међутим, нема ниједне чињенице која би ишла у прилог томе тврђењу. Постоји и претпоставка да су га Турци подигли. И то је без основа. Турци нису градили такве објекте, а и да јесу, о гоме би било трага у њиховим архивама. Међутим, никакви трагови о томе не постоје. Позитивно се зна да Турци никад нису правили бунаре по градовима. По казивању г. Жике Јанковића, заступника пиваре Бајлонове и Благ. Марјановића, пензионера, (а њима су то њихови очеви причали), РиМски бунар био је спојен једним каналом испод Саве са Земуном. Тај канал био је сув и њиме се могло комотно ићи. Да ли је тај канал заиста постојао, то се данас не може знати. Има већ 2 године како је овај бунар оправљен, захваљујући Министарству војном, односно управи Војног музеја, и приступ је слободан и безбедан. Тај бунар се увек, а нарочито недељом и празником, много посећује и за улаз се наплаћује 1 дин. У бунару је спроведено и електрично осветлење, али није довољно изведено. Степеништа — одморишта — осветљена су добро, а окуке слабо. Не би био велики трошак да се сав бунар лепо осветли. Управник Војног музеја, ђенерал г. Војислав Вуковић, под чијом је управом и надзором овај бунар уређен, рекао нам је да дубина бунара до воде износи 33.60 м и да је бунар потпуно очишћен тако да се дошло до чистог шљунка. Тога шљунка има доста и нанетог и кад би се копало још 4—5 м онда би ниво воде био спуштен и дошло би се до правог дна бунара. Тад би се видела и тачност приче о каналу са Земуном. Приликом чишћења није нађено ништа необично. Познато је да се много говорило како су у бунар бацани и лешеви. Од свега тога ништа у ствари није било. Кад смо овај бунар посетили 1 јула о. г. ради узимања воде за анализу, тада смо приметили да је у бунару топло, иако је тај дан био прави јесењи са хладноМ кишом; а раније, кад је напољу била велика врућина, у бунару је било хладно. Тога дана — 1 јула — вода у бунару је надошла и поплавила три степена. Генерал г. Вуковић, који прати кретање воде у бунару,