Општинске новине

Стари водоводи, чесме и бунари у Београду

581

то знали, морали су се трудити и да их искористе, утолико пре што их је на то потреба нагонила. Чудновато је да Дриш само једну чесму помиње у граду. Да ли је могуће да је само једна постојала? Евлија Челебија помиње да је Мехмед паша подигао чесму у шанцу Горњег Града у XVII веку. Да би се многе ствари расветлиле потребно је детаљно вршити истраживања и у једном и у другом граду, а у том правцу досад је врло мало учињено. Можда ће се доћи до повољних резултата кад се општини цео град уступи и она у њему почне изводити радове на уређењу и рестаурацији. Евлија Челебија у свом путопису тврди да је 1660 у Београду било 26 чесама и додаје да је тај број био недовољан према величини вароши која је имала 17.000 кућа и 98.000 становника без војске. Челебија је свакојако претерао у овим цифрама. Колика је површина била потребна за 17.000 кућа, које су у оно доба све имале баште, или бар мала дворишта, а притом куће су, скоро све, биле приземне? Челебија помиње и употребу речне воде коју су у сакама вукли коњи и мазге. Даље говори да је у Београду онда било 11.000 бунара, али је вода била мало слана. И ова цифра је претерана. Бунара је свакако било доста, али релативно Мало са добром водом. Да је бунарска вода била добра, не би се свет гушио око оно мало чесама које су у старом Београду постојале. Ако је у оно доба заиста у Београду било 98.000 становника без војске, онда је морало бити и велико старање за добављање воде. Сигурно је да су водоводи онога времена давали много више воде но што су давали у другој половини прошлог века. Шума је била свуда; не као данас. Кад бисмо знали како су биле распоређене оне чесме — 26 на броју, — онда бисмо одмах знали и одакле је вода у те чесме долазила. На једном месту Челебија помиње Чукур чесму и Чукур хан поред ње. Пошто је та чесма добијала воду из Булбудера, то значи, као што је већ речено, да је булбудерски водовод постојао и у XVII веку. Несумњиво је да је римски водовод најстарији. Кроз велики канал могло се ићи. У историји Београда он је једном одиграо важну улогу. У својим мемоарима прота Матија Ненадовић прича како су јаничари на превару узели Стамбол капију (код данашњег позоришта) 1801, али после нису знали како ће најлакше ући у град. Тада им је један Цинцарин показао „лагум" којим се вода спроводи у 1 орњи Град и јаничари су „побушељке" тим путем ушли у град, пашу узели под своје, па доцније убили. Тај канал, то је римски водовод. Јаничари су у канал ушли :негде око данашњег „Руског цара", пошто им је ту било најближе.

Имамо још један доказ да су Римљани градили водовод од Пашине чесмг па до Града. На углу Кичевске и Зорине улице, приликом копања темеља за нову зграду, указао се канал овог водовода. На томе месту ми смо измерили чисту шупљину у висини 1.40 м, а у ширини 70 см. Сутрадан, пошто је тај канал откопан — 28 маја т. г. — г. Милан Николић, инжињерски пуковник у пензији, на молбу пишчеву, био је љубазан и изишао на терен. Г. Николић је утврдио: да је, по начину зидања, основа канала заиста римског порекла; даље, да је у своду било цигаља и римских — дебљине 4 см. — и доцнијег времена, а то значи да је 1та новија цигла метнута у !свод приликом оправке канала. По положају^канала, јасно се видило да је долазио из Крунске, пресецао Кичевску и ишао ка Александровој улици. Г. Николић је закључио да је тај канал римског порекла и да би израда његова данас стајала око милион и по динара. Према овоме, нетачно је да је тај канал остатак турског водовода, што је неки инжи-

Место на Калемегдану на коме је била прва чесма у Београду њер (име му није означено) изјавио па то и у „Политици" објављено 28 маја о. г. Штета је што има врло мало писмених трагова и фотографија старих водовода и чесама. Да ли их уопште није било, или су изгубљени? Наши стари нису налазили за потребно да пишу о томе. Такође је штета што смо ми све чесме уништили, изузев теразијску, која се налази у Топчидеру, а многе од тих чесама могле су баш и остати. Модерни Београд, проткан источњачким колоритом, био би интересантнији и привлачнији за странце. 2 Да се вратимо и подробније расмотримо питање Римског бунара: одакле је добијао воду у прошлости, одакле је добија сада и ко је и када тај бунар направио. Виловски и Коста Протић тврдили су да се је тај бунар снабдевао водом из римског водовода. То је била њихова хипотеза, али