Општинске новине

■ Ј 580 Беог радске олштмнске новине

Милана, — Теразије — Кн. Михаила — Горњи Град. Од двора овај канал ишао је упоредо са каналом варошког водовода еве до ул. Краља Петра. Одатле се је варошки канал одвајао и ишао ул. Богојављенском, Поп Лукином и Босанском. Остаци тог канала налажени су на много места. Маја месеца о. г. нађен је тај канал на углу Милешевске и Зорине. По правцу његовом могло се видети да је долазио из Крунске, пресецао Милешевску и ишао у Александрову, где је излазио код кафане „Мали Балкан". Има остатака тог канала и у горњем делу Милешевске ул. као и код писоара на Великом Калемегдану. Даљи траг тог канала од писоара па до града није нађен. Према томе, тврђење да се је тај канал свршавао у римском бунару, претставља само једну хипотезу која ничим досад није доказана. На сваких 100 мет. овог канала били су шахтови, кроз које се силазило у канал ради чишћења. Виловски у књизи „Стари Београд" тврди да су римски водовод саградили Аустријанци од 1722 до 1736, када еу у својим рукама држали Београд. Они су, како Виловски каже, саградили и римски бунар, у који је вода долазила са Пашине чесме. Из тог бунара, Виловски прича, вода се црпела неком великом машином, али не каже каквом. И водовод, и бунар, по казивању Виловског, рађени су под управом кнеза Александра Виртембершког, који је у оно време био гувернер окупираног дела Србије. Исто 'то тврди и ђенерал Коста Протић, некадањи краљевски намесник, у књизи „Одломци из историје Београда". За бунар каже да је 108 стопа дубок и да има 212 степеница. Та тврђења, видећемо касније, нису тачна. Приликом изграђивања канализације, новог водовода, затим при подизању толиких гра .ђевина, наилазило се је на трагове канала и зидина, од Чега је врло много затрпано без претходног испитивања. РиМљани су много !полагали на воду и свуда изграђивали водоводе. У Београду су на то и нарочито били принуђени из два разлога: 1) Што је бунарска вода била махом рђава; и 2) Што је требало граду обезбедити воду за случај опсаде. Г. Тиослав Тошић тврди да је глава извора у Дубоком Потоку била покривена плочом, на којој је стајао неки латински натпис. Он је на то, у оно време, скренуо пажњу Валтровићу, професору Велике школе у пензији, али не зна да ли је Валтровић то прегледао и резултат прегледа публиковао. Кад је г. Тошић ту плочу тражио 1933, мештани су га обавестили како је неки ћата из Мокрог Луга порушио ауз-главу и ту подигао кућу. Та плоча са латинским натписом пружа доказ више да је римски водовод заиста рим-

ски, а да су Аустријанци од 1722 до 1736 вршилл само оправке на њему, или и потпуну реконструкцију. Ово потврђују и открића до којих је у Бечкој архиви дошао г. Др. Стеван Иванић. Из пронађених докумената види се да су Аустријанци вршили само корените оправке на том водоводу. Даље се види: да је још онда постојао и Булбудерски водовод, а поврх свега да је и у самом граду постојао водовод, из кога се снабдевала и немачка варош, а то је данашњи Дорћол. Постоји и примитивно израђен план тога водовода, у који је вода долазила са извора код Пашине чесме. Чињеница да је град имао свој водовод, повлачи собом и претпоставку да је у граду морао постојати и неки резервоар из кога се вода разливала у јавне чесме и у зграде. Самом граду било је потребно много воде и зато је римски водовод и био изграђен. Сва вода из тог водовода ишла је у град и тек од 1840 једним делом те воде служила се и варош, и то само из пет чесама које су постепено изграђиване према насељавању врачарског дела Београда. Пада у очи да је канал од Пашине чесме па до града израђен у овим димензијама: висина 1.40 и чиста ширина 70 см. Према каналима других водовода, то изгледа као луксуз. Али, треба имати на уму да су Римљани све објекте радили у великим димензијама и солидно, а поред тога сви ти велики радови извођени су снагом робова. Помиње се и могућност да су толике димензије канала биле предвиђене и из војничких разлога: да би се тим каналом могло ићи. Али ту тезу, као што ћемо доцније видети, потире чињеница да се је њиме могао и непријатељ служити. Постоји још један докуменат који потире тврђења Виловског и К. Протића. У књизи Др. Душана Поповића: Београд пре 200 година изнет је опис Београда од стране Дриша, аустријског дипломате, који је 1719'био у Београду. Дриш пише ово: „Ишли смо и у Горњи Град, те смо видели ону чесму у граду, у коју је доведена вода кроз цеви из даљине од једног сата а и више, и онај бунар који је ископан кроз пробијене стене да посада београдска може да црпи воду из њега ако би опсађивач прекопао канале и одвратио чесменску воду. Овим су иотрвена тврђења Виловског и Протића. Док они тврде да су и бунар и водовод израђени од 1722 до 1736, дотле је Дриш оба та објекта затекао у Београду 1719. ОвоМе треба додати: Виловски није означавао изворе, из којих је црпео податке, а Протић се позивао на Виловског. Из овога се види да су и водовод и бунар објекти које су Аустријанци затекли. Сви они који су држали Београд, морали су знати за изворе код Пашине чесме, у Булбулдеру и мокролушкој котлини. И кад су