Општинске новине

Стари водоводи, чесме и бунари у Београду II Римски водовод

Овај водовод је најстаријег порекла и изградили су га Римљани ради снабдевања водом београдског града. Нема трагова да се из тог водовода, у прво доба, и варош снабдевала водом. Према реферату г. Тиослава Тошића, шефа водоводне мреже у пензији, глава (аузрезервоар) извора налазила се у Дубоком Потоку, на 200 мет. испод Пашине чесме. Глава је имала димензије: дужину 4, ширину 2 и висину 1.40 мет. Од те главе полазио је канал римског порекла у висини 1.40 м. и ширини 0.70 м. У њему се је налазио мањи канал за спровод воде, пречника 14 см. Кроз велики канал могло се је све до 1890 г. ићи, од Пашине чесме па све до некадашњег тркалишта у ул. Краља Александра. Издашност извора римског водовода у 1890 и 1891 била је: 1) Извор испод цариградског друма 300—200—150 2) „ у глави 5000—10003) „ код Пашине чесме 600—100—10 4) „ у Милином потоку 1500—150—80 Свега: 7400—1450—240 Цифре означују количину воде у грамовима коју су ти извори давали у једној секунди. Прва цифра означава највећу, друга средњу а трећа најмању количину воде. Овај водовод није имао главни резеовоар, већ само резервоаре у чесмама. Али, пошто је овај водовод специјално ради града био изграђен, а према најновијим истраживањима у граду је постојала водоводна мрежа, то је морао постојати и резервоар. Тај резервоар био је код градске чесме, на путу који из Горњег води уДоњи град. Извор у Милином потоку налази се на 600 м. испод данашње трошаринске станице у ул. Кр. Александра. Осим поменутих извора постојали су, па и сад постоје, и ови извори: 1) У ул. Мајке Кујунџића. Вода је одатле малим, зиданим каналом, пречника 20 см., ишла у резервоар, који се је налазио у Денковој башти — ул. Војислава Илића 135. 2) У Дубоком Потоку, — на 4^2 км. од Пашине чесме, идући путем у Смедерево, а у месту зв. „Липовица". Вода одатле ишла је у поменуту главу. 3) На Лаудоновом Шанцу, више циглане Спасе Јовановића. Тачно место извора не

зна се, али код циглане је нађен зидани канал, пречника 20 см:. који је доводио воду у резервоар у ул. Краља Александра код данашње последње трамвајске станице. То је отприлике на 350—400 м. далеко од Цветкове кафане. Од тога канала вода је ишла у Денкову башту. Сад тај канал доводи воду у резервоар индустријалца Јаћимовића, у ул. Опатиској. Резервоар је дугачак и широк по 14 м. а дубок 4 м. Из тог резервоара вода се моторном снагом тера у друга два резервоара на Лаудановом Шанцу, од којих један захвата 2,400.000 а други 1,500.000 л. воде. Из тих резервоара вода долази и данас у циглану. Резервоар код последње трамвајске станице порушен је и Јаћимовић је ниже њега направио мали шахт. Из ових излагања види се да су извори римског водовода слали воду на две стране: у град и у Денкову башту. Зашто? — то ћемо видети доцније. Сви извори римског водовода и данас су активни, али слаби. Узрок је у томе што је посечена шума. Вода у потоку испод Денкове баште из тих је извора. До 1860 овај водовод је спроводио воду и у горњи град, а по Виловском и К. Протићу и у ,римски бунар; али, уколико се тиче бунара, то није тачно. Око 1870 канал је пресечен у Александровој ул. и отада је тај водовод снабдевао водом само ове чесме: 1) код кафане „Миријево" на углу Александрове и Краља Милутина; 2) код „Црвеног петла" у Франкопановој; 3) у старом двору; 4) у бив. руском посланству преко пута двора. Та чесма позната је под именом Симићева; и 5) у бив. кварту врачарском, на коме је месту сада Новинарски дом — ул. Франкопанова бр. 28. Стари двор, порушен 1903, држава је купила за двор 1844 г. за 4000 дуката. И та зграда, и она преко пута, где је било руско посланство биле су својина Алексе Симића. ЧесјМе у ;тим зградама подигнуте су око 1840 г. Канал римског водовода ишао је изохипсама и имао овај правац: Пашина чесма ул. Тодора од Сталаћа — Возаровића крст ул. Милешевска — Крунска — Кичевска Александрова — Дворска башта — ул. Краља

6*