Општинске новине

578

Београдске општ инске новине

да, Соко и Ужице, и да се задрже све четири тврђаве на Сави и Дунаву, које су за Турску биле од важности, као: Београд, Смедерево, Шабац и Фетислим. Порта је била вољна да турско становништво напусти варош и места у Србији, али је захтевала да своју врјску задржи у тврђавама, док је Кнез Михаило пристао само на формално држање тврђава турском војском као знак турског суверенитета то јест да у тврђави сме да буде само једна мала посада, највише до 250 војника. Најзад попуштањем и са једне и са друге стране, успело се, да се трајни мир осигура и поврати редовно стање. Са оваквим решењем Кнез Михаило и његова влада били су посве незадовољни али шта се могло, морало се примити решење Великих Сила и чекати на доцније повољније прилике. И поред овог, по изгледу слабог успеха, бомбардовање Београда донело је веће користи нама Србима него Турцима; Бомбардовање Боеграда било је демонстративан одговор Турске, на стварање наше народне војске у намери да нас застраше и да нас принуде да нашу народну војску распустимо, или да је бар смашимо на незнатан број. Али, Кнез и његова влада, нису се уплашили од турских топова. Уместо да задовоље Турску, као што су они на Порти очекивали, они су дигли на оружје цео народ, решени да, ако Турци употребе силу, одговоре им својом оружаном снагом. Овим одважним ставом Кнеза Михаила и енергичним држањем српске владе било је решено питање о нашој војсци. Турска је морала прећутно да прими и даље постојање наше војске, јер се није усуђивала на један тако опасан корак да ово спречи и изнуди оружаном силом. По наредби из Цариграда, Турци са својим породицама, морадоше да напусте Београд и остале вароши у Србији. Ово напуштање својих домова и имања за њих је било болно и тешко. Многи од њих овде су се изродили и уживали у овој средини. Растанци су често били дирљиви и са сузама у очима. — Е, комшија — говорио је понеки Турчин свомо комшији Србину: Дође вријеме да се

растанемо. Настануо је други вакат, друго вријеме. На сабљи сте изгубили и на сабљи добили. Воља Алахова!... А неки би комшија опет рекао: — Није нам било оћђе лоше са вама, да смо вас боље пазили, још смо могли дуго година овђе са вама живети, до воље Алахове. Не бејасте лоше комшије. Него, ако сам ти нешто на жао учинио, опрости, ефендија. Тако је, после кратког времена, цела Кнежевина Србија била очишћена од Турака. Остале су још само турске посаде у тврђавама. У београдском граду посада је била мало јача, док је у другим градовима била слаба и незнатна, Тако се свршило бомбардовање Београда у нашу корист, да после кратког времена и последњи остатци турске силе и моћи нестану, предајом градова у српске руке, као неминовна последица бомбардовања Београда, те да Србија потпуно постане слободна и своја и да се испуне пророчанске речи српског гуслара: „Друмови ће пожељет Турака Ал' Турака нигде бити неће". Владислав Ст. Каћански.

А. Г. Балаж: Савско пристаниште