Општинске новине

Крупни проблеми града Скопља

589

и саветника г. д-ра Милана Стојадиновића, па сви остали виши и нижи функционери државни и самоуправии, — ваља да поклоне благонаклону пажњу овоме значајном граду, глави јужнога дела наше Краљевине. Скопљу се може помоћи на више начина, на које ћемо овде и овом приликом скренути нарочиту пажњу. Надамо се да ће се г. Драгиша Цветковић, министар Социјалне политике и народног здравља, постарати да се и на Скопље примени онај исти принцип, који је примењен на град Ниш, седиште Моравске бановине. Наиме, да и Вардарска бановина учини за Скопље бар онолико колико је Моравска учинила за Ниш. Ваља да, — при изради пута од Косова и Метохије кроз Качаник за Скопље, изради и главне улице кроз старо Скопље, како ону, која пролази крај коњичких касарна, поред града до Душановог моста, тако и ону која се једним краком одваја ка гвозденом мосту код дивизије. Да обе ове улице регулише, нивелише и модерном калдрмом калдрмише. На сваки начин ваља настојати, да Вардарска бановина, као економски јача установа, помогне скопљанској општинској управи у изградњи поменутога дела града Скопља, као ! што се помогло Нишкој општини у изградњи приступних путева и улица кроз Ниш. Тиме би се дало потстрека и сопственицима имања у старом Скопљу, да и они, па ма колико били сиромашни, уз припомоћ општине и са своје стране поправљају и изграђују онај део кроз који бановина не би изградила путеве и улице кроз саму варош. КРАЉ АЛЕКСАНДАР О УРЕЂЕЊУ СКОПЉА Кад већ говоримо о уређењу Скопља, ваља нам нагласити, да се Скопље може уредити и на један други начин, који би на сваки начин био значајнији и интересантнији, а вероватно и много кориснији. На име: После коначнога ослобођења и уједињења нашега народа, Велики и бесмртни Краљ Александар Карађорђевић, кад је постао Краљ и Господар уједињенога Краљевства, посетио је и град Скопље, колевку наше старе славе и величине. Том приликком састали су се у Скопљу народни претставници и прваци Старе Србије. Дошли су да у име целога народа тих тсрајева поздраве свога Краља и да Му изјаве верност и оданост њихову и целога народа и да Му благодаре за своје ослобођење и уједињење са браћом осталом широм велике Југославије. Краљ се интересовао свима питањима, лоја се тичу ових крајева, а нарочито се интересовао питањем уређења Скопља као главнога града Старе Србије. У разговору са претставницима околине и града Скопља по овоме тако важном питању, Краљ изнесе ову формулисану мисао:

— Сам је Бог дао Скопљу ванредни положај н Вардаром поделно Град на два дела, Готово равна. Над Скопљем је кроз векове Господарила источно-азијска култура са свима својим источњачким одликама. А после ослобођења и уједињења, Скопље припада европском западу и има се прилаГођавати европско]' култури уклањајући преживело а прихватајући оно што је потребно савременом културном животу. Ново Скопље на десној обали Вардара, видим, да са похвалним напорима прихвата европско подизање и уређивање новоГа дела Града. Мене то особито радује и желим да се у томе правцу врло енерГично настави. Краљ Александар је изнео затим своје мишљење о регулисању улица. Нарочито је карактеристично Нзегово мишљење о подизању старог Скопља; које ћемо цитирати дословно: — Мислим да је потребно овом приликом напоменути, да би се старо Скопље на левој обали Вардара могло и друГаче подићи и уредити. Оно би се моГло подићи и изГрадити према хиГијенским и савременим потребама живота, али опет да задржи тип старе источњачке вароши, са тесним и кривудавим улицама; са источњачким типом зГрада, чардака и локала кафанских и дућанских. Наравно са уведеним водоводом, канализацијом и електричним осветљењем, те да се и у њима може живети здравим и културним животом а са источњачким чарима. Кад би се ново Скопље подиГло потпуно по захтевима европске урбанистике и хиГијене, а старо Скопље по источњачки, онда би Град Скопље претстављао два света — западно-европски и источно-азијски. У новом европском Скопљу развија се и све вшие ће се развијати западно-европски живот, са свима одликама високе културе. А старо Скопље задржаће источњачки тип са свима њеГовим источњачким чарима и одликама и култивисаће што више источњачки живот. И кад би се Скопље тако подиГло, изГрадило и уредило, оно би у највећој мери задовољило странце, који долазе са свију страна света. А Скопље тих странаца већ има и све више ће их имати, јер је овај део наше земље Богом блаГословен. За то и Ја мислим, ако да Бог здравља и живота, да у подножју Љуботена — Шарпланине — у сириничској жупи, нагиој српској Швајцарској, подиГнем један ловачки дом; јер овај наш драГоцени крај има мноГобројну и разноврсну дивљач. Било је потребно, да овде и овом приликом изнесемо ову врло важну сугестију Бесмртнога Краља Ујединитеља, те да и на њу обратимо пажњу свима меродавним факторима, који су позвани да се брину о подизању и изграђивању Скопља, да о њој размисле: Освгтлење, водовод и канализација С обзиром на јавну безбедност, народно здравље и културни живот становништва једнога многољудног града, три су најважиија