Општинске новине

602

Београдске опи! ЈТИНСке новине

гматрати његово велико дело, Његова смрт, и . ако по неумитним законима природе, не би тре- . бала да буде никакво изненађење, толико нас је изненадила, да пред тим суровим фактом остаје^мо збуњени. Сви смо се ми били навикли на његов дуги живот, да нам се чинило, да он нЈеће и да он не може никада умрети. Масарик ^ вечност толико су били спојени јако у нашо -^Ј свести, да нам је изгледало, да их ништа '"'е може раздвојити. Због тога је тешко г^гворити о Претседнику Масарику у часу, к?--да точак историје иде даље и у својим у^оникама бележи смрт Великог Твсрца и'Ослободиоца Чехословачке, Ми Југословени смрћу Претседника Масарика губимо великог неимара у изграђивању нашег народног и државног јединства. Он је својим неуморним радом заслужан за нашу отаџбину, јер је за њу и за све нас радио као да је припадао нашој народној заједници. У најтежим часовима искушења нашег народа, покојни Масарик био је наш непоколебљиви пријатељ и непобедиви бранилац наших права и наших народних интереса. По оцу Словак, а по матери Чех, Масарик је био унапред одређен да се формира као Чехословак, Рођен у сиромашној сеоској породици, он је имао прилике да упозна све тешкоКе малог света, онога који ради и пати, и коме осим рада и патње није ништа друго остало, него да идеалише. И он је, као и тај мали народ, и радио, и патио и идеалисао. Његов рад и његове патње, за разлику од осталог света, довели су до потпуног остварења његових идеала. То доказује величину његова духа, снагу његових концепција и генијалност његових стваралачких способности. Његов плански, методични и научни рад дао је резултате, које је он унапред постављао; остваривао је циљеве, којима је тежио, и због којих је често био излаган животним опасностима. Борба коју је водио била је дуга, тешка и немилосрлна и само је један тако чврсти карактер, кзкав је био његов, могао да је поднесе и да из ње изађе као победилац, ИСТИНА ПОБЕЂУЈЕ! То је велико гесло Масариково, његова религија, његов систем и његова етика. Свуда и увек он се придржавао тога гесла, верују^и дубоко да ^е све проћи и да коначно остаје само истина, која све побеђује. Овим својим геслом руководио се када се умешао у познати велеиздајнички процес у Загребу, где је открио и утврдио лажна документа, која су власти бивше Аустроугарске стављале на терет нашим родољубивим југословенским патриотама и националистима. Поводом тог процеса он је био у Београду, где је дошао у додир са воде^им српским државницима. Из Београда се вратио охрабрен, јер је у њему нашао потпуну подршку за акцију против политике,' која се тада водила против јужних Словена, Он је увидео, да таква политика, рушећи српско-хрватску коалицију поеко велеиздајничког процеса, тежи да подвоји Србе и Хрвате, и да на тај начин продужи свој вештачки живот, За Масарика је било јасно, да се Чехословачки народ може ослободити само у

заједничкој борби за слободу и југословенског и чехословачког народа. Он је ту борбу организовао и са својим југословенским пријатељима и следбеницима водио је непомирљиво и истрајно до пуне победе. Са претставницима Србије покојни Масарик одржавао је сталне везе, и са њима заједно радио и сарађивао на нашим великим националним плановима. Са пок. Милованом Миловановићем, Николом Паши^ем и другима, био је у сталном контакту и пре и нарочито за време ратова за ослобођење, Он је са Блаженопочившим Витешким Краљем Александром I Ујединитељем у неколико махова имао пријатељске сусрете, на којима су обојица давали израза своме дубоком убеђењу, да сарадња југословенског и чехословачког народа води сре^и и безбедности њихових држава. Њих двојица дали су темеље и циљеве слоге и споразума наша два братска словенска народа, које ■Ке покољења чувати и на једној. и на другој страни као највећи свој завет. Улогу Србије у односу на Чехословачки, југословенски и општи словенски проблем покојни Масарик је врло високо ценио. У своме делу: „Светска РеЕолуција" он нарочито подвлачи, да: „Заслуге Србије за Словенство нису мање од заслуга Русије". Волео је Србију и волео је Југославију свим жаром своје широке словенске душе. Наша историја ■Ке са нарочитом пажњом и ззхвалнош-Цу у својим страницама описати рад Томе Масарика и његове заслуге за наш народ и за нашу земљу. Господо ве^ници, Смрћу Томаша Масарика одлази са овога света једна велика фигура светског значаја, одлази једно великс словенско срце, једна широка душа, која нас је све обухватила, загревала и водила. Наш град у знак признања за заслуге које \е стекао за нашу земљу изабрао га је још 1920 године за свога почасног грађанина и једној улици у центру дао његово име. Нама данас није остало ништа друго, него да у овом часу неизмерне туге и жалости, која обавија и чехословачки и југословенски народ, испунимо последњу дужност према мртвом Претседнику Масарику. Да му одамо достојну пошту и признање, шаљуКи на његов погреб једну делегацију, која ^е се у име Београда поклонити његовим сенима и положити на његов одар један венац. Великом државнику, мислиоцу, и борцу за слободу потчињених словенских народа почасном грађанину Београда, Претседнику Масарику нека је вечна Слава и Хвала! Слава му и Хвала му! Молим Вас да ћутањем од једног минута одамо последњу пошту покојном Масарику, После ћутања од једног минута, присутни су одали пошту бесмртном Масарику ускликом „Слава Му!"