Општинске новине

Друштвена хроника

603

Г. Д-Р ЈОВАН МИЈУШКОВИЋ О ТОМАШУ МАСАРИКУ Г. д-р Јован Мијушковић, градски већник, одржао је затим говор у коме је уметнички оцртао фигуру поч. Масарика: Ако меримо национални губитак, кога је чехссловачки народ доживео смрћу Томаша Масарика, може се рећи да је са јавне позорнице нестало највећег човека кога је Чехословачки народ имао. Масарик није само мислио, није само радио, као многи велики преткодници из историје чехословачког народа, већ је он џзвео дело чијем је остварењу тежио његов народ у целој својој дугој историји: а то је, да сваки грађанкн има могућности да у слободи живи, да у слободи дише, и да у тој слободи врши своју мисију коју му је Провиђење дало. Ова епоха рада носиће за сва времена име Томаша Масарика, јер је до краја извео једно дело, чијн почетци стварања иду чак у средњи век, створио је једну нову државу, на темељу једне старе, и то из хаоса најтежег крвавог времена, СА СРЕДСТВИМА КОЈИМА ЈЕ СВОЈ НАРОД УЧИО И ПОУЧАВАО, А ТА СУ СРЕСТВА: ЧИСТА КЛАСИЧНА ХУМАНОСТ И ЧИСТА ДЕМОКРАТИЈА. Човек кога нису избацили догађаји, него човек лоји је сам догађаје стварао. Многострука је његова генијалност. Филозоф, писац, учитељ, агитатор, органкзатор, најпре антиревопуционар, доцније политич!.п изгнаник и револуциснар, велики државник, дипломата, војсковођа, државни поглавар, И НАПОКОН ДУХОВНИ ВОЂА СВОТА НАРОДА И ТВОРАЦ НОВОГ И БОЉЕГ ДРУШТВЕНОГ ПОРЕТКА У СВОЈОЈ ОТАЏБИНИ. Његова заоставштина јесте огромна и непроценљиве вреднссти, А ТО ЈЕ СРЕЂЕНА ЧЕХ0СЈ10ВАЧКА РЕПУБЛИКА, И У ЊОЈ СЛОБОДА ЗА СВАКОГ. Светао пример дао је он како се воли свој народ и како се за његово добро ради, јер само у слободи, II у служби истини, човек може осетити благсдети својих часних напора. Масарик је једна од најсветлијих фигура на политичком обзорју Европе. Као филозоф и историчар познат је и цењен у стручноме свету, а државничка мудрост учинила га је славним и свековечила његово име у целој Европи. Као заточник истине и велики њен поборник пре светскога рата, а и као стваралац и државни поглавар после закључења уговора о миру, МАСАРИК ЈЕ ИМАО ОГРОМНОГ УТИЦАЈА И НА ДОГАЂАЈЕ КОЈИМА СЕ СТВАРАЛА ИСТОРИЈА ЈУЖНИХ СЛОВЕНА. Поникао у средини понижених и потлачених, Масарик је нссио у себи велику љубав према човеку, 0сз разлике којој нацији, вери и боји припада. Он претпоставља, као хуманиста и филозоф, да човек према човеку мора да остане ипак човек, са свима нтрибутима једног вишег бића, који у себи носи и ум и срце, И ДЛ РАДОМ И НАПОРОМ СВАКИ ОД НАС СМРТНИХ МОЖЕ ДА СТЕЧЕ ДОВОЉНО МЕСТА Г10Д ОВИМ ТОПЛИМ СУНЦЕМ. КАО УЧИТЕЉ И КАО ВАСПИТАЧ ВЕРОВАО ЈЕ ДА СЕ ВАСПИТАЊЕМ У ДЕМОКРАТСКОМ ДУХУ МОГУ СТВОРИТИ ТАКВИ УСЛОВИ У ЖИВОТУ ДА ЧОВЕК ЧОВЕКА

НЕ МОРА ПОДЈАРМЉИВАТИ И ПРОЖДИРАТИ. Томе веровању сстао је доследан, и спроводио га је у животу, са највишег положаја. Обдарен истраживачким духом, сва је људска предања прво испитао разумом, и тек им је онда веровао, али у исти мах тај рационални дух, прихваћао је све што је од Бога прсписано. У његовој филозофији осећа се тон хришћанства у погледу на свет, и одатле код њега одвратност пре«а Антихристу и титанизму. Његсв хуманитет базира се на максими, да /е човечија душа Божја слика. ЊЕГОВ ПОЗИ1ИВИЗАМ, УБЛАЖАВАН ЈЕ ПЛАТОНОВИМ ИДЕАЛИЗМОМ. ГДЕ КОД МАСАРИКА ПОЧИЊЕ ВЕРА, И ГДЕ ПРЕСТАЈЕ ПОЗИТИВИЗАМ, ТЕШКО СЕ МОЖЕ ОБЕЛЕЖИТИ. Историјско провиђење хтело је да Масарик води саоје порекпо од оца Словака а од мајке Чехиње, и да баш он буде предистиниран да сгвори нову Чехословачку Државу. У њему су се сусреле особине оба плсмена. Од детињства показао је скептицизам, неустрашивост и радозналост, а оно што ми знамо о њему из његове младости, показује нам Масарика као сдважног али не авантуристичког младића. Јсш од детињства, код Масарика разабиремо праволинијске г.ојаве, а и високу логику, по којој честит човек има да жање само оно што је пссејао. ЊЕГОВ ЈЕ ЖИВОТ ДУГ И БОГАТ, АЛИ БОГАТ БОРБОМ. ЊЕГОВА СРЕЋНА КАРИЈЕРА БИЛА ЈЕ ОД ПОЧЕТКА ДО КРАЈА ИЗВОЈЕВАНА ТЕШКОМ БОРБОМ, А ДУШЕВНА РАВНОТЕЖА ИСКУСТВОМ И НАУКОМ СТЕЧЕНА. Његово праволинијско схваћање лепо се огледа у Једном његовом доживљају из детињства. Једва /е пристао да напусти занат ковачки у 16 години, и да пређе на други посао о којем није имао појма. Један његов учитељ буквални га је отргао од бунара, из кога је свакога југра ведром захватао воду за прање ковачнице, и одвео га је у шкслу, где има тек да почне нешто честито да учи. Духовитост показивао је још као мали дечко. Кад су Пруси надирали у Аустрију, као десетогодишњи демак, да би непријатеља одагнао из се.ча, — јер гу у 1 о доба војници дизали све на што би наишли, баш као за време седмогодишњега рата, — отрчао је до г.рве куће у селу, поред које је морала проћи војска, и крупним словима написао је на зиду: „Овде је колера"; на то су војници са страхом сбишли село. а сељаци, спашени сд пљачке, смејали су им се иза Јеђа. Стицајем прилика стчже у Беч као домаћи \читељ код једног Управника полиције. У тој кући слекао је велико сазнање о људима, о свету, о стачежима, о класама и језицима. Видео је какве све пословч мора да врши један Управник и врло рано се упутио у политички живот. Ц тако је дошао до сасвим других појмова и погледа на догађаје и људе него снај у школи. Доцније, постаје домаћи учитељ сину једног јеврејског трговца. Ту проучава околину јеврејску, и гу запажа ситне слабости и велике врлине јевргјског народа. Још као младића, дубоко га је дирнуло и у њему ствсрило симпатије за Јевре/е, кад је при јед* номе излету видео како се ]едан јеврејски дечак повлачи из игре, и моли Богу о заласку сунца. КАО ЧЕХ