Општинске новине

Правна хроника Одлуке Државног савета

Парцелација се може одобрити и за крај за који још није утврђен регулациони план, само ако је та парцелација у складу са Условима за парцелисање земљишта у Београду и поделу на потесе за парцелисање" Сопственик земљишта у крају Београда за који још није утврђен регулациони план тражио је ол Градског поглаварства одобрење за парцелацију односног земљишта. Од овог тражења је одбијен са разлога, што је Поглаварство стало на становиште. да се парцелација не може одобрити пре него што се дефинитивно утврди регулациони план за тај крај у коме се налази земљиште, у коме је смислу, по схватању Поглаварства, § 54 Грађевинског закона. По жалби заингересованог сопственика Министар грађевина поништио је одлуку Поглаварства о ускрађењу парцелације, налазеђи да исту треба одобрити пошто одговара „Условима за парцелисањг земљишта у Беогарду", с тим да се сопственик и грађевински правно обавеже, да ђе Поглаварству уступити без накнаде онолико земљишта колико то буде било потребно по регулационом плану, који се има тек утврдити. На исто становиште у овом питању стао је и Државни савет у пресуди бр. 17615 од 30 августа 1937 год. и образложио га на следеђи начин: „Поглаварство није имало основа да ускрати тражено одобрење за парцелацију односног земљишта позивајуђи се на то, да се по § 54 Грађевинског закона парцелација може извршити само у граница ма регулационог плана, а да тај план још није утвр ђен за крај у коме се односно земљиште налази Ово са разлога, што у недостатку регулационог плана постоје „Услови за парцелисање земљишта у Београду и поделу на потесе за парцелисање", које је само Поглаварство прописало позивајуђи се на § 54 грађевинског закона, одобрени од стране Министра грађевина решењем бр. 19042 од 20 јула 1933 г> дине, а по којима условима „док не буде готов ге нерални регулациони план, уредба о његовом извођењу и Грађевински правилник за град Београд по грађевинском закону, одређује се следеђа граница регулационог плана као и подела на потесе за парцелисање на најмањим површинама и дужинама лица а све у циљу парцелације и убаштињење." — како изреком стоји наглашено у овим условима. Дакле, и ако још није дефинитивно утврђен регулациони план за односни крај, ипак постоји један сурогат тога плана, нешто што га замењује уколико би сн био потребан за одобрење парцелације а то су пом. услови које је баш у том циљу само Поглаварстви прописало а Министар грађевина као надзорна власт одобрио. Зато је тражену парцелацију требало

испитати са гледишта ових услова, како је то и по ступио Министар грађевина, ништеђи одлуку Погла варства, и како је предлагала сама Техничка дирек ција Поглаварству у свом акту Т.Д.бр. 524/37, а пошто тражена парцелација величином површина и дужином лица, с обзиром на потесе у коме се земљиште налази одговара овим условима, што је утвр ђено и од стране самог Поглаварства, парцелација је морала бити одобрена, сходно § 54 Грађев. закона, како гласи нападнута министрова одлука. Одобрена парцелација не може бити сметња за извођење регулационог плана за овај крај, који ђе се доцније дефинитивно утврдити, јер по министровом решењу заинтересована се грађевинско правно обавезује на бесплатно уступање земљишта за јавне потребе у смислу § 56 Грађевинског закона, уколико то буде захтевао тај дефинитивно утврђен регулациони план. Неумесна је тужба Поглаварства и у колико се позива на §§ 47 и 118 Грађев. закона, јер ови прописи нормирају питање проглашења градилишта и забране грађења, о чему се у овом случају не ради."

Питање висине зграда треба да регулише Уредба о извођењу регулационог плана, а до њеног доношења у овом погледу важе ранији прописи Један сопственик плаца у Млетачкој улици поднео је молбу за дозволу да на том плацу изгради приземну зграду. Његова молба је одбијена са разлога, што је већина куђа у тбј улици са спратом, па би пројектована приземна зграда ружила изглед улице и краја. Министар грађевина, поводом жалбе заинтересованог, није усвојио ово становиште и нашао је да у закону није било основа за ускраћење тражене грађевинске дозволе, јер до доношења Уредбе о извођењу регулационог плана, која по § 15 ст. 1 Грађевинског закона има да регулише питање висине зграда, у том погледу важе ранији прописи, а они за крај, у коме се налази и односна улица, допуштају подизање приземних зграда, каква > пројектована зграда заинтересованог. На ово становиште стао је и Државни савет — пресуда бр. 18467 од 2 септембра 1937 год. — и за исто је дао следеђе разлоге: „§ 22 грађевинског закона, на коме је Поглаварство засновало одбијање тражене грађевинске дозволе, нормира питање архитектонске обраде грађевина, како је изреком наглашено и у ње говом наслову. Власт надлежна за издавање грађевинских дозвола, у спорном случају Градско поглаварство у Београду, може по овом пропису да ускрати грађевинску дозволу само у случају ако