Општинске новине

Споршска хроника (угославија ~ Румунија 2:1 (2:0)

Почетком септембра имали смо прилике да ви димо једну лепо уиграну, технички дотерану и савршено повезану игру. Румунска репрезентација, која нас је често побеђивала, доказала је на овој утакмици, иако је иг губила, праву вредност. За све време игре очито се испољавала велика надмоћност Румуна. Што нису победили узрок је у невероватној несрећи и одличној игри нашег бековског пара. Победили смо, али утисак је да смо потпуно заслужено требали да изгубимо. Јер за све време игр-е наша репрезентација је играла подређену улогу. На моменте показивала би се вредност појединих наших играча, али о некоЈ скупној игри -- не може ни да се говори. Скупљени из разних клубова, играчи наше р<? презентације, поред тога што нису били уиграни, нису били ни у доброј физичхој кондицији. Код многих одличних наших репрезентативаца могле су се видети мане и рђави потези почетника. Страхо вито слабо демаркирање, пуштање далеко од себе лопте, која је увек била плен одличне одбране Румуна, и врло слабо постављање давали су врло рђаву слику. А када се свему томе дода и млитавост, заиста је право чудо како смо победили. Румуни, савршено уиграни, брзи, пуни полета са одлично повезаним линијама дали су заиста одличну партију. Прецизним додавањем, одличним сналажењем и изврсним демаркирањем оставили су јак ути-

сак код свију нас. Њихова проигравања су једно ставна али и врло ефикасна. Што ниједна од њи хових акција није уродила плодом — може се захвалити њиховој несрећи и, понављамо, нашој изврсној ужој одбрани. Колико је пута лопта већ била у голу, — па ипак гол није постигнут. Када је већ свима дах у грлу застајао, наилазили су Матошић и Хигл. И из немогућих ситуација чистили противнике. Не да се заборавити то. Лопта на самој гол-линији. Очекује се само знак судијин. Као ветар Матошић је поред ње и одбија далеко у поље. Звиждаљка није пустила глас. Публика је занемила да би се за кратко вре.ме проломио ваздух од усклика див љења. Публика се одушевљавала његовом игром. То је био јунак дана. Већ раније на овом месту напомињало се од коликог је значаја једна интернационална утакмица Већ раније смо опомињали вође нашег футбала да поклоне више пажње тим утакмицама и много ра није приступе свим припремним радњама. Није главно саставити тим од најбољих играча. То је само прва етапа у опремању тима. Друга је: њихов" уигравање са неопходним кондиционим тренингом, како би играчи могли издржати и највеће напоре у току игре. После тога долазе на ред инструкције стручних лица. Нарочито је то требало учинити пред утакмицу са Краљевином Румунијом, која се играла за пехар Њ. В. Краља Карола II. Ово треба имати на уму нарочито сада јер нам претстоје још важне утакмице. Не би требало да оне упропасте заслужени реноме, који је наш футбал с муком стекао

Међународни тенис турнир за првенство Југославије

Београдски тенис потсавез, са Међуклупским тенис одбором, организовао је велики тенис турнир за пехар Витешког Краља Александра I и Њ. В. Краљице Марије. У оквиру тог турнира одиграна је и утакмица Пољска—Југославија по Девис-куп систему. Ова међународна тенис утакмица почела је 16 септембра, пред препуним трибинама на терену Београдског тенис клуба, а мечом између Пољске и Југославије. Меч се водио између нашег репрезентативца Паладе и одличног младог пољског играча Тлочинског. Тлочински је играо врло добро. Сваки његов ударац био је промишљен. Ниједна му се замерка није могла наћи, ни кад игра на бес лајну ни кад игра на мрежи.

Диспонирани Тлочински задавао је врло много посла Палади својим прецизним ударцима. Само једно се Тлочинском може пребацити: спорост при сеченим лоптама, које му је Палада често слао. Паладина игра, у почетку, била је искључиво дефанзивна. Али када је увидео да таквом игром неће моћи ништа постићи противу расположеног Тлочинског, почео је офанзивније да игра, кратким лоптама. Тиме је унео забуну код Тлочинског, и успео да, после 2 часа и 45 минута, заврши меч у своју корист. Резултат је 2:6, 6:4, 3:6, 8:6, 6:4. Резултати осталих утакмица тога дана су: Далош (Мађарска)—Реш 6:1, 6:2; Ференц—Могин 6:1, 6:2; Ристић—Унопино 6:1, 6:1.