Општинске новине

Предаја градова 1867 год*

После бомбардовања Београда, наступили су били веома затегнути односи између Порте и Србије. И једни и други беху незадовољни решењем Канлиџске конференције; Турци, ради нерешеног питања о српској војсци, ми пак због нерешеног питања градова. Међутим, Кнез Михаило ужурбано спремао се за рат. Србија је сада већ имала епремну, добро наоружану војску. Још године 1863, Русија нам је била поклонила 70,000 пушака. Доцније, 1866 године, ми смо били набавили још 55.000 пушака, пошто нам сада Аустрија није правила никакве сметње као раније. Поред тога, Србија је располагала са добром артилеријом. У то време, до 1867 године, Србија ]је имала 8 пољских и 5 брдских батерија потпуних са запрегом и довољном количином муниције. У извештајима аустријског војног изасланика, било је написано, да српска артилерија не уступа ниучему ниједној модерној европској артилерији. Прва и друга класа народне војске, давала је 90.000 бораца, а за случај рата, Србија је тада могла да изведе на бојно поље 150.000 војника. У то време, сва европска штампа писала је похвално о српској војсци. Једне француске новине, у једном напису о српској војсци, овако су писале: „Више је него сигурно, да би мала Србија, са својом јаком, спремном и одушевљеном војском, победила велику отаманску царевину". Ни Грчка ни Румунија нису располагале у то време ни приближно са тако спремном и јаком војском, као што ју је имала наша Кнежевина Србија. Евентуални напад Србије на Турску, не само на Порти у Цариграду и у Аустрији, већ у целој Европн, уливао је нелагодност и зебњу и сматрао се за највећу несрећу Турске. Кнез Михаило је с правом рекао: „Да је слава и заслуга српске војске, што се српско име тако брзо прочуло у Европи и што се сад Србија помиње са уважењем и респектом". Али, сем стварања добре српске војске, Кнез Михаило је почео живо да ради на томе, да нађе себи савезнике у претстојећем рату са Турском. Он закључује читав низ уговора о савезу: најпре са Црном Гором г. 1866, по онда са бугарским револуционим Комитетом г. 1867, са Грчком г. 1867, а доцније и са Румунијом.

Сав овај успешан рад и све ове ратне припреме Кнеза Михаила, нису могле бити незапажене, ни у Турској, као ни у целој Европи. Србија почиње да се сматра као револуционо средиште за цео Балкан. Она је била господар балканског мира. Кнез Михаило је постао носилац националне идеје не само српске, него и свих других народа на целом Балкану, која је била изражена у формули: Балкан балканским народима. У ово доба положај Кнеза Михаила у међународној европској политици постао је угледан и значајан. Са Србијом се рачунало у свима престоницама еврооским и Србија је постала важан чинилац у питањима велике европске источне политике. Као што се види, спољашња политика Кнеза Михаила подигла је углед Србије на завидну висину. Овакова је била ситуација пред предајом градова.

::ив

Београдски Турци (Из Музеја О. г. Б.)