Општинске новине

<_т ари водово ди, чезме и бунари у Београду

669

и даље, ка данашњој Ауто команди, где је морао постојати неки логор. Од Денкове баште ка вароши нема римских трагова, а то значи да је и ту био неки логор. Према томе, Римљани су знали и искоришћавали и изворе код „Три крушке" у Денковој башти. На целом том ггростору па све до Ауто команде мораће се још много шта открити. Зато треба обратити строгу пажњу да се не би ништа уништило. Извори код „Три крупже" данас не постоје, Постоји један други извор и на њему зидана чесма, али је вода загађена. То нам је рекао инж. агрономије г. Коста Поповић, зет пок. Денка. Од Пашине чесме па до Три крушке, а то је у ваздушној линији око 1 км., ишао јје зидани канал, у коме се налазила цев од керамике пречника 123/2 см. и кроз њу је ишла у Денкову башту претекша вода из Римског водовода. Тај канал је новог порекла и изградила га је Општина београдска да би појачала варошки водовод. 2 Вода из варошког водовода спровођена је и то: ван вароши цевима-чунковима од печене земље, а кроз варош ливеним цевима. И једне и друге биле су пречника 125 м.м., односно 121/2 см. Нема података, те се зато и не зна кад је варошки водовод изграђен. Стари Београд, онај до шанца, имао је чесме и за време Карађорђа. Највероватније је да су тај водовод изградили Турци, а Срби га постепено проширивали уводећи нове чесме. Кад је створена прва општинска управа у Београду, она је у свом буџету имала позицију за плату чесмеџије која је 1841 износила 4.400 гроша годишње, а такође и позицију и за оправку чесама у 11.000 гр. годишње. Први писмени докуменат о оправкама водовода и чесама имамо из 1862. Ранијих података нема и зато што је 1859 изгорела зграда општинска са целокупном архивом. Тај извештај о радовима у 1862 објавио је „Видовдан" у броју од 24 маја 1865 и он гласи: I ,,Год. 1862 и 1863 ошптина београдска урадила је на водоводу ово: 1 За прављење новог канала од Кршне ћуприје на Симићевом мајуру, у дужини 871 м. 54.993.33 гр. 2) За чишћење канала у вароппсом водоводу од прве главе до нозог канала кроз Симићев мајур до вароши, у дужини 1400 м. као и римског канала у дужини 400 м. и с поправком зида и свода на 40 м. дужине. 9931.30. 3) За истраживан>е канала у дуж. 700 м„ за поправку разрушеног зида и проваљених сводова у

дуж. 20 м. и за ношење нових чункова у дужини 246 м. 10.435. гр. 4) Уопште за оправку водовода у 1862/63. 5000 гр. Свега 80.359.53 гр. Овим се добило то што сада има 35 извора који снабдевају 11—12 чесми, а до 1863 било је 17 извора и снабдевали су 3—4 чесме. За трошкове водовода узет је зајам у 2000 дуката од Управе фондова. Дукат рачунат у 56 гроша. Н. 1979, у Београду, 22 априла 1865 Претседник оппггинског суда, Јован Смиљанић. Деловодитељ, Лаз. Прапорчетовић." Из овог званичног извештаја види се да је 1863 у Београду било свега 3—4 чесме. То изгледа невероватно. Да видимо како је било раније. Белешка у Српским новинама од 3 јануара 1852 каже: „Што год у Београду мотримо, све сведочи да је Београд озбиљно напредовати почео, да расте његово благостање, да он увиђа свој задатак бити огледало Србије. Многобројне чесме које од толико година засушене стајаху, све су прошле године протекле, и тако је престала она велика нужда за водом која је од пре у вароши владала". Али, то добро стање није дуго трајало. Већ 1858 „Родољубац" у броју од 3 септембра, писао је: „Познато је свакоме да су нам чесме по већој части, а нарочито оне по варошима, од Турака остале и до нас је стајало само то да их у добром стању одржимо поправљањем или дотеривањем. Па шта смо досад у Београду на чесмама поправили? Не само што су нам чесме неке без воде остале, и што (се тако од дана на дан запупггају и руше, [већ су и ове постојеће новим поправљањем често без воде, што се час на једном, час на другом месту, цеви пропуштене кроз земљу кваре, те тако је нередко већа част .житељства принуђена место чисте изворске воде пити нечисту, замућену Савску воду". Том кварењу цеви били су и сами грађани криви. „Они су, —( како је писао Владан Ђорђевић у једном свом извештају, — огпптинске водоводе отварали како је који хтео, и на свом имању градио ђеризе, или и формалне чесме." , ! Што је овако стање било, кривица је и до општинских управа које су лабаво вршиле своју дужност. Приликом реконструкције водовода 18901891 Варошки водовод спојен је са Булбулдерским. Од улице Кнеза Михаила, Варошки водовод ишао је поред Споменика ул. Француском до Госп. Јевремове, одатле је скретао у Скадарску, ишао њоме до Видинске и код пиваре се спајао са Булбулдерским. Из Годишњака Ошптине београдске за 1902/903 види се да је Варошки водовод давао: 1888 године 250 м 3 воде 1902 године 170 м 3 воде 1903 године 120 м 3 воде