Општинске новине

Стари водоводи, чесме и бунари у Београду III Варошки или мокролушки водовод

1 У ул. Војислава Илића бр. 135, а у башти пок. Денка Сгојановића, постојали су извори код „Три крушке". Од тих извора вода је ишла зиданим каналом, преко њива и ливада, на стару козару на Пашином Брду, па на Кршну ћуприју у Шуматовачкој ул. где се је налазио аквадукт. Ту је долазила и вода од Три шахта који су били у дворишту данашње школе Војислава Илића. Од Кршне ћуприје вода је ишла ливеним цевима ул. Шуматовачком, па преко Неимара, Карађорђевог парка и бив. Војног сењака у резервоар Војне болнице, направљ-ен 1891 са запремином од 100 м. 3 , а који и данас постоји. Од резервоара вода је ишла ул. Гарашаниновом до Цветног трга, па ул. Краља Милана, Кнеза Михаила, Краља ГТетра, Богојављенском, Поп-Лукином и Босанском, дајући успут воду чесмама, о којима ће мало доцније бити говора. Овом водоводу, почев од 1891, помагао је бунар у згради „Мала црпка", близу фабрике Вшетечког. Тај бунар је давао око 3 литра воде у секунди. Због ниског водостања у бунару, вода је Волфовом локомобилом потискивана у Врачарски резервоар, у који је долазила и вода из Варошког водовода. Прва глава овог водовода налазила се је у „Кусом потоку" код Кршне ћуприје. Извори код Три крушке имали су горњу и доњу главу. Горња је имала димензије: дужину 2.5 м., ширину 1.8 и висину 2 м., и била је засведена циглом. Доња глава, озидана и засведена, била је дугачка и широка 2.5 м. и висока 3 м. Поменути извори давали су у једној секунди грама воде: код „Кршне ћуприје" 2500 1500 860 Мали извор испод I главе 300 120 40 Код „Три крушке" горња гл. 6000 300 „ „ „ доња гл. 3000 500 150 Свега: 11800 2420 1050 Прва цифра означава највећу, друга средњу, а трећа најмању количину воде. Не зна се колику су количину воде давали извори код „Три шахта. Према казивању инж. г. Катаринића, под чијим је надзором грађена школа Војислава Илића, све оно земљиште било је јако подводно, због чега је око школе изграђена дренажа. Том приликом,

два шахта су затрпани слојем земље од 4 м. а један је остао и њиме вода иде каналом до Кршне ћуприје а одатле у канализацију, у коју су спроведени и извори код саме ћуприје. Чубурски поток, који почиње од школе Војислава Илића, добија воду од она два затрпана извора. Количина воде обилна је само после јаких киша: иначе се и не опажа. Подаци о каналима овог водовода и изворима узети су из Управе Водовода. Нзих је средио и описао г. Тиослав Тошић, бив. шеф водоводне мреже у пензији. На лицу места све изворе нам је показао уг. Стева Димитријевић, садањи помоћник шефа мреже. Иако је изгледало да се тим подацима нема пгга додати, случај је хтео друкчије. Пре 6 месеци пронађени су нови траговји водовода у продужењу улице Војислава Илића, на 300 м. далеко од Денкове баште, у близини Трошаринске станице, а на имању Саве Ђорђевића, предузимача. Приликом нивелације дворишта, нађена је водоводна цев од печене земље, облика коничног, пречника на једној страни 121/г см., на другој 15У2, а дужине 42 см. Тај канал од цеви, које су лежале на постољу од ломљеног камена, ишао је од извора под једним брестом, на 300 м. источно од овог имања, и на средини дворишта улазио у шахт, у коме су постојале теразије за развод воде. Један канал водио је у Денкову баШту, а други у Маринкову Бару. Шахт је био висок 11/2 м., а пречника 1 м. Сав је био озидан римским циглама, четвртастим, дебљине 4 см. И цигле, и постоље, на коме су биле цеви, све је било заливено врућим кречом. Нажалост, све је то уништено. Радници, не знајући за значај тога и немајући никога да их спречи, све су то уништили, и од свега остала је само једна цев. А те цеви и шахт јесу римска творевина, што се јасно види из облика цеви и цигаља, и начина зидања. Проналазак овог водовода на месту где су и данас претежно њиве, намеће нам ова питања: 1) Шта је требало Римљанима да спроводе воду у Маринкову Бару и Денкову башту? и 2) Да ли је канал водовода ишао и ван Маринкове Баре? Пошто је у Маринковој Бари увек било, па и сада има добре бунарске воде, то је свакако водовод ишао