Општинске новине

Развој здравствених ш жигијенских прилика Београда и градова Србије (Наставак)

Пирот се тек после Српско-Бугарског рата почео савременије уређивати. Пошто је очишн ћен од велике нечистоће и ђубрета, које је навучено за време рата, поправљени су друмови и попуњене јаме/, а у 'Вароши главна улица насута макадамом. Јендеци, којима је дотле отицала вода и нечистоћа, порушени су па су направљени олуци. Варош је регулисана, „буџаци и ћумези" порушени, израђене шиг роке улице. 72 ) Међутим за Краљево, о коме смо раније навели белешку из 1858 већ у „Београдском Дне&нику" из 1884 (бр. 164) налазимо допис у коме се похваљује велики напредак ове вароши Ј,да је једна од најлепших и по пог ложају и по уређености у Србији". Пијаца пространа, лепо регулиса|на, с бунаром на средини. Од ње на све четири стране воде чег тири широке улице. Све су улице чисте, лепо калдрмисане и већином засађене багремима." „Куће су лепе, чисте, већином по плану." У истом листу од 1885 (бр. 1) вели се за Прокупље: „Ко је Прокупље пре неколико година видео и гледа сада, мора се напретку његовом задивити. Варош је по јевропски сва реглисуана, џамије су порушене, узане улице проширене су и калдрмисане". Још 1894 Вилхем Кон 73 ) помиње Дорћол где је раније била турска варош! (а из доба Аустријске владавине немачка) на који нас потсећају још неколике мале турске куће, док је главна улица овога краја, Душанова, потпуно регулисана, широка модерна улица са свакодневно све већим бројем нових грађевина. У близини Светосавског дома још су се налазиле голе, опале зидине дворца принца Евђенија. У непосредној близини налази се јеврејски крај с многобројним турским малим кућама. * * * Није без оправдана разлога, што су десетине година прошле, док су вароши и ваг рошице промениле свој изглед. Потребан је био дубок и опсежан преображај у привредким одцосима и у социјалном стању становника у

га ) Београдски дневник 1886 бр. 41 78 ) V/. Коћп, бегђјеп, 8етНп 1894 з!г. 260.

Србији. Десетинама година стварала се варошка буржоазија, образовао се капитал, истина најгорег вида финансијског капитала, зеленашки, дифернцирале су се друштвене класе или бар сталежи и слојеви, постао чиновнички ред, сгворен официрски ред, занатлије и трговци одвојили су се од сељака, почела се постепоно подизати индустрија. Тај варошки свет више није лиферован са села, него се већ одгајивао и васпитавао као варошанин, путовао и школовао се у иностранству, стицао нове прохтеве и навике и тако наравно тражио и измене у свом начину живота и становања. Иако је на селу најтежа и најгора периода последњих 20—30 година 19 вдка, варошко становништво већ се и социјално и економски довољно издвојило и обогатило, да је могло уређивати и мењати изглед старих турских вароши, Ипак, вароши у Србији су већ у другој половини XIX века претрпеле толике измене у своме изгледу, да је Влад. Карић, одличан познавалац Србије, писао; „Но вароши су данас у Србији готово сасвим скинуле са себе старинско своје обличје, што га находимо у свих вароши у земљама, које су још под Турцима. Кривих, узаних, /мрачних и прљавих улица већ је давно нестало. Тако исто и у кроју куће. отпало је готово све, што би потсећало на турско доба и турски укус. Вариши у Србији, како укупним изгледом тако и улицама својим, и кројем кућа, све више личе на вароши у су-ч седцим српским земљама, преко Саве и Дунава; улице су више мање праве, довољно дугачке, а кашто и сувише широке, куће у једноме реду, под конац једна уз другу и лицем окренутим улици. У овоме су погледу вароши наших нових крајева највише заостале, али и код њих се осећа жива тежња, да се изједначе са осталим другама својим у нашој земљи." У 1869 непознати писац 74 ) овако пише о Београду тога доба; „Београд је по самом положају своме нездраво место; лежи између две реке, окружен је с две стране барама, иловача му образује земљиште, шуме унаоколо нема ни мало. „Да се очисти и оцеди бара испод Београда, то је много и много пута говорено; а

и ) Видовдан 1869 бр. 44.