Општинске новине

Развој здравствених насеља с кућама отвореног типа. У варошима је несумњиво на подизање кућа имао утицај и углед на куће у крајевима изван Србије. Несумњиво да су и досељеници доносили нове типове кућа из својих крајева и подизали их пошто су прилагодили таквим кућама свој породични живот. Али и поред тога угледања несумњиво да се и у варошпма, а још више по селима, можда, у највећој мери, развијала и нарочита српска кућа. Ја држим да је на развитак те куће чак имала утицаја и далекд прошлост Србије. Бар је тај утицај несумњив код моравске куће с њеним тремовима и доксатима са лучним сводовима, вратима и спољашњим украсима. Овакве прозоре и врата помиње Инперек у замковима,, а и до дана данашњег одржали су се у стари« манастирима и манастирским конацима. На жалост још нису нашли стручни техничари, да би било вредно проучити разне типове кућа у Србији како историјски тако и у погледу израде иарочитих типова' наших кућа. Али и ако се изглед ових вароши споро мењао, становништво се нагло иамножило. У „Србским Новинама" за 1850 саопштена је једна белешка о броју кућа у епархији Београдској у 1814 год. Писац је за поређење додао број кућа из 1848, Податке из ове белешке даћемо на другом месту, а овде само податке о варошима и варошицама;

1814

1848

Крагујевац

487

Баточина

Смедерево

611

Рача Краг.

129

Из почетка после

устанка

за слабо раз-

вијене привредне односе биле су довољне вароши, затечене од Турака. У њих су се сасељавали сељаци прво као трговци, а затим, — кад ,су се намножиле члановима, па изделиле задруге, те смањила површина земље за обраду, и ^као занатлије и као најамници. Али убрзо су се показале ове вароши и варошице недовољним. Најпре друмска насеља, још у четрдесетим годинама прошлога века, са променом сеоске привреде, са преласком од сточарства на земљорадњу, постављена на згодним саобраћајним тачкама, морала су се развијати у смислу потреба нове привреде. За ова нова варошка насеља још за владе Кнеза Милоша, постојали су извесни прописи о подизању и изграђивању. Тако су постали Аранђеловац, Младеновац, Паланка, Гроцка, Баточина, Лапово., Наталници, Рача и др. Ова насеља су постала из села или из ранијих турских паланки, које су више имале значај за заштиту путева и путника од хајдука, него трговачких Ијзанатских средишта (Гроцка, Баточина, Паланка). ј Насеља која су изван саобраћаја а постала су варошицама из управних потреба, тешко се развијају (Сопот Лозовик), док села, на згодним путевима и са јачим привредним залеђем узимају назив ва-

прилика Београда 675 рошице, па се због привредног развитка постепеним урастењем кућа све више приближују затвореном типу насеља (Сараоце). | Д-р Стеван 3. Иванић (Наставиће се)

Кршинић: „Буђење" (Са октобарске изложбе у павиљону „Цвијете Зузорић")