Општинске новине

Социјална хроника

Једно летовалнште београдске деце — Американски дом у Селцу —

Американски дом за југословенску децу у Селцу има великог значаја за децу наше престонице. Годинама већ многи малишани Београда проводе своје лето у овом Дому. Селце и Американски дом познати су у дечијем свету престонице, о њима би знала да причају са радошћу и захвалношћу нарочито деца престоничких предграђа, која овој установи дугују за јачање и окрепљење свога физичког и душевног здравља. Градско поглаварство у Београду, увиђајући значај и благотворну улогу ове установе за београдску младеж, сарађује на делу Дома, помажући при избору, упису и слању деце, коју функцију обавља његово Одељење за заштиту деце и младежи. С обзиром на заслуге и значај Американског дома за омладину престонице, као и на однос сарадње, који

Американски дом у Селцу постоји између Поглаварства и Дома, биће од интереса да се у Београдским општинским новинама објаве ових неколико редова о Американском дому у Селцу, утолико пре што је баш ових дана прослављена, (у дневној штампи подвучена, његова плодна петогодишњица). То мало живописно место Северног Приморја, приљубљено уз саму обалу, задобило је необично велику популарност. Његове летње посетиоце и обожаваоце сачињава многобројни свет варошких малишана. У зиму пусто, заборављено, обавијено маглама суседних брда, — још од раног пролећа почне Селце да нрима варошку децу, која као ласте доносе живост и раздраганост прве младости. Од тада у овом месту почиње живот да расте и буја, као и његова богата вегетација, достиже врхунац у жарким месецима лета, а лагано се гасе тек у позну јесен, када се Селце тихо предаје свом кишном зимском сну. Живописношћу и погодношћу положаја Селце је

као створено да постане царство деце. Налази се у подножју брда, чије му зеленило даје освежавајућу позадину и штити га од ветрова. Море му је тихо и савршено чисто. На југоистоку указује се очаравајућа слика горостасног Велебита, тог вечног чувара нашег мора, а на северозападу видик допире до загаситоплавог венца планине Учке, која при заласку сунца постаје устрептала и обасјава се пламеним руменилом. Заиста није се могла замислити подеснија средина, ни изабрати лепши оквир за седиште Американског дома — тог узбудљивог споменика захвалности,, подигнутог у виду изванредно уређеног летњег обиталишта за омладину, у коме се она душевно и физички крепи и развија, и на тај начин одаје пијетет онима чијој је успомени споменик намењен. Ово дело, узвишено по намени и плодно по резултатима, дугујемо дарежљивости једног далеког народа и лепој иницијативи Госпође Мабел Грујић и њеног недавно преминулог супруга поч. д-р Славка Грујића, опуномоћеног министра у Лондону, који су нашу средину обогатили толиким племенитим подухватима. Американски дом у Селцу отворен је прилозима америчких грађана, а замисао је Госпође Мабел Грујић и поч. д-р Славка Грујића. Они су, уз материјалну помоћ многобројних пријатеља у Америци,. своју замисао привели у дело, видели њено потпуно остварење и данас када се, у сенци скоре жалости,,. навршава петнаестогодишњица постојања ове установе, Госпођа Грујић наставља сама да бди над плодн.-м делатношћу њиховог заједничког дела. Непосредно иза светског рата, многе америчке мисије похитале су у нашу државу, тек ослобођену, опустошену ратом и непријатељском окупацијом, док је становништво било кошено епидемијом. Ове мисије биле су предвођене од стране спремних младих лекара. Ко се и данас не сећа са захвалношћу како је била драгоцена медицинска помоћ ових племенитих, људи, како је нашем онда оголелом становништву била добро дошла њихова богата потпора у намирницама и одећи! Идеализам и пожртвовање ових: људи били су тако безгранични да су они, у неуморном раду на помоћи нашем намученом народу, заборављали на своје личности. Дуга је листа тих америчких лекара идеалиста и њихових помоћника који с-у, и сами захваћени епидемијом, оставили и своје животе овде код нас, далеко од отаџбине. Њиховој светлој успомени, која ће вечно изазивати дивљење и захвалност, посвећен је Американски дом за југословенску децу у Селцу. Тешко би било наћи споменик који би са више