Општинске новине

Урбанистичко уређење Прага

637

код затвореног зидања тај број не треба да пређе 500. Док у квартовима који су одређени за 'појединачне породичне зграде, тај број треба да је 220. Овакве претпостивке дозвољавају да територија Прага може да прими 1,5 милиона становника, број који ће Праг према статист. подацима достићи кроз 50 година. Државна комисија је чак изнела мишљење да !већи број становника у Прагу не 'би био пожељан ни из хигијенских ни из економских разлога. И у осталим светским градовима центар се празни од станова за издавање породицама и на место тога пуни се трговинама и канце ларијама. Због скупог терена у центру подижу се зграде у вис, али ово повећава и број издатих станова за канцеларије, што опет логички повећава већи саобраћај тим улицама и већи број кола. Како ово може довести до загушивања саобраћаја, Државна комисија је, као најрадикалнију меру, регулисала висину зграда у улицама. У главним широким авенијама прописана је макс. висина 22,50 м. У ужим су дозвољене зграде само на 4 спрата, док се у улицама које су уже од 15,00 м. могу подизати зграде само од три спрата. У историским квартовима (Мала Страка и Стара Страна) задржане су из естетских разлога постојеће висине. У главном се у Прагу највише изводе зграде на 3 спрата, јер су се оне показале и конструктивно и економски и социјално најкорисније. Где год није било сметши и где год се могло, предвиђено је подизање усамљзних зграда у баштама. Међутим, за станове у низу Чеси немају најбоље разумевање. Због ветрова са запада индустрија је премештена на исток, тако да су ограмни комплекси Либења, Височани-а, Страшница и Хостиваржа одређени били за индустрију, али истовремено за зграде у низу; доцније се помогло тим што ће ту становати радници из оближњих фабрика. То се са социјалне стране показало као врло корисно, и ако вероватно хигијена трпи нешто од тога. Сви наеељени крајеви су намерно испресецани или врло широким булеварима или слободним површинама, да би се добили резервоари чистог ваздуха. Терени који су на тај начин остали слободни нису уређени искључиво као паркови, већ могу да служе и приватној употреби, било као баште са поврћем било као виногради. Предвиђена је исто тако маса дечјих игралишта. На спорт је обраћена нарочита пажња. Услов да сваки становник има бар 3 м 2 пррстора за спорт, задовољан је у Прагу пот 1 -

пуно и чак се терени за то одређени времоном могу повећавати. Сваки кварт добио је своју локалну пијацу која је електричном железницом везана за централну прашку пијацу у Рустонки. Ова је пак у директној вези са железницом и са пристаништем на Влтави. Садашња гробља, и поред крематоријума који одлично ради, не задовољавају потребу и због тога је регулациоени план предвидео терен за још два гробља, али на периферији града. Закон којим је образована државна комисија за уређење Прага придодао је врло мудро Прагу т. зв. Зону интереса. Пре свега хигијенски разлози налажу да се контрола подизања зграда у околини Прага врши из једне централе. Комисија је свим тим малим насељима одредила довољне површине за њихово проширење. Оценила је која насеља могу да се нешто више развију с обзиром на погодне везе са градом. Везе су сем тога поправљене и допуњене. У целој Зони интереса везе су претрпеле измене и допуне. Иако без једног модерног Грађевинског закона, већ на основу старог из 1886 год. и на основу здравих схватања Државне комисије, пошто је начелно усвојен регулациони план !и расподела терена, Прашка ошптина допушта парцелисање терена и одобрава поднете парцелације. По закону из 1886 г. сопственици уступају бесплатно терен за улице, али и поред тога морају да плате, приликом продаје плаца, Општини таксу за инвестиционе радове, која се креће од 25 до 75 кч. по клафтеру (3,60 м а ) према зони у којој ]е имање. У огласима за продају плацева стоји да је продајна цена клафтера рецимо 300 кч. „плус 40 кч. за инвестиционе радове". Значи да њих плаћа у ствари не сопственик имања већ купац плаца. Тапија се не може пренети код суда докле год сопственик новог плаца не поднесе признаницу да је на општинској благајни платио одговарајућу суму за инвестиционе радове. Незгода /овога система је једино у томе што сопственик, може продавати своје плацеве и без реда, пошто и купац има право избора, па продавши какав удаљени плац до кога још није дошао водовод и канализација, плаћањем кезнатне суме за инвестиционе рздове обавезује одмах Општину да му да воду и канализацију. За Праг ово није велика незгода јер готово свуда има канализације и воде, чак и кроз ненасељене улице.

Арх. Драгомир М. Поиовић