Општинске новине

Разликовгње школа по рангу (Поводом оснивања нових школа у Београду)

Као у свему другоме, тако и у школству живот ствара све нове и нове облике. Стара,, отсечна, подела јавних Школа на: основне, средње и више давно је већ демантована. У Србији се она јављала у својој првобитности и чистоти. Тамо су чак и све високе школе биле заједно под једним кровом; све су оне биле отсеци или факултети једне једине велике школе или универзитета. Ко је свршио високу школу, говорило се да има „факултетско образовање". На Северу и Западу Европе појављивали су се нови облици школа, од којих су многе имале само прелазни положај, по рангу су биле: између основних и средњих, између средњих и високих итд. Наша је држава неке од тих школа наследила, друге је и сама почела да оснива. Основна тројна подела остаје и даље, али све се више јаваљју међуоблици, прелазни и гранични случајеви, за које је понекад спорно у коју категорију да се сврстају. Тако се, поред основних школа, јављају и више народне школе. Преузимају се и отварају грађанске школе, које нису средње школе, али су донекле сличне нижој средњој школи. Богословије се дижу од 4 на пет, а после на шест разреда; учитељске школе такође од 4 на 5; продужује се школовање и тражи се већа предспрема за војне академије итд. Све су то нови међуоблици основних, средњих и виших школа. Али и код највиших школа могу да се запазе исто такви међуоблици. Код нас су истина ушле у склоп универзитета и такве школе које се никад и нигде другде нису налазиле у том склопу (на пример: техника, пољопривреда и шумарство, ветерина). Па ипак, универзитет није могао да прими у својеСкрило све високе школе: једне није сматрао довољно равним својим отсецима (факултетима), друге због ррироде самих студија на њима. Има изгледа да ће се, и овакав какав је, наш Универзитет морати растеретити и да ће многи његови сггсеци постати засебне високе школе. У сваком случају, већ и сад имамо високе школе у склопу универзитета и ван њега. Док су све високе школе у склопу универзитета, сви његови отсеци, у пуном и правом смислу високе школе, највиши заводи за стручно образовање и неговање науке, то није случај са свим осталим школама које дају „факултетску" односно „академску" спрему. Ове школе

се деле на високе и на вшае школе. Високе школе су у свему равне једном универзитетском факултету, више школе су ипак донекле нешто ниже по свом рангу (без обзира што се свршеним њиховим слушаоицма признаје за државну службу спрема једнака факултетској). За сада, у нашој држави постоје, поред три универзитета и два засебна факултета, још само две праве високе школе: то су Економскокомерцијалне високе школе у Београду и Загребу. Ван универзитета само се те две праве високе школе налазе. Виших, пак, школа има много врста и све се нове јављају. Ове године су основане две у Београду и једна у Сарајеву. Многе од њих носе у наслову придев „виши", друге се зову академије и т. сл. Да се наведу важније између тих школа: више педагошке школе (у Београду и Загребу), Виша исламска шеријатско-теолошка школа у Сарајеву, Виша школа војне академије у Београду, Виша школа интендантске .академије у Београду, 1 ) уметничке академије (у Београду и Загребу), музичке академије (у Београду и Загребу), 2 ) римокатоличке богословије (у Ђакову и Сплиту итд.). У чему су разлике између виших и правих високих школа? Оне заиста постоје, ма да их није лако уочити и извући. Овде ће се учинити покушај тог издвајања. 1) Основна је разлика између високих и других, само виших, школа, што прве уживају пуну слободу наставе и слободу излагања научних мисли, а код другик то није случај. Високе школе немају наставни план већ само назив катедре и предмета; професори слободно опредељују домашај и садржину предмета. У вези са слободом наставе, професо >и уживају сталност и непокретност. 2) Као заводи за научна истраживања, за развијање и усавршавање науке, високе школе

] ) Вој^а академија и Интендантска академија деле се у нижу и вишу школу. Обе заједно Дају пуно академско образовање. 2 ) Финансиским законом за 1936/37 годину (§ 93 т. 3) био је овлашћен Министар просвете да пропише Уредбе са законском силом о оснивању више и средње Уметничке школе у Београду. Он је, заиста, 31 марта 1937 прописао Уредбу о оснивању средњих и виших уметничких школа у Београду. Више су школе назване: Уметничка академија и Музичка академија, али се у тексту делимично квалификују као високе школе. Међутим, оне су по скоро свим својим особинама праве више школе!