Општинске новине

Урбанистичка хроника

„Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа" — књига Николе Б. Несторовића

У издању Удружења Ј. И. и А., клуба Архитеката, изашла је из штампе књига „Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа", од архитекте Николе Б. Нестеровића, ред. проф. Универзитета. Као старији господин и архитект, а сем тога редован професор Техничког факултета, г. Несторовић је имао прилике да брижљиво сакупи врло занимљив материјал о „грађевинама и архитектима, који су живели и радили у Београду у прошлом и почетком овог столећа". Књига претставља одличан прилог своје врсте за историју Београда и његове архитектуре; писана је систематски и документовано, привлачним стилом. Чита се као каква добра, популарно писана историја. Г. Несторовић почиње своја запажања од Доситејеве Велике школе у Београду па на овамо. Спомиње кућу Наума Ичка, београдског трговца, на углу Краља Петра и Чубрине, подигнуту 1825 год., па, задржавајући се на кнез Михаиловом добу, спомиње његовог архитекту Хаџи Николу Живковића (17921870), иначе нашег првог архитекту, који је подигао конак кнегиње Љубице код Саборне цркве, здање за кнежев двор (стара зграда Мин. финансија), затим Ђумрукану (царинарницу на Савском пристаништу), велику касарну у Београду (1920 год. претворена за седнице Народне скупштине), конак у Топчидеру и т. д. — Прелази на зидање цркве Св. Марка, цркве у Топчидеру, Саборне цркве, Позоришта, Шиваре, Државне штампарије, куће Јефрема Грујића, куће Алексе Симића, куће Стојана Симића, Старог здања, Војне академије и, задржавајући се на великој причи о зидању позоришта на Зеленом Венцу при неиспитаном земљишту за темеље зграде, долази до архитекте Јан Неволе-а, главног инжењера у грађевинском одељењу Попечитељства внутрених дела. Са Ј. Неволе-ом јавља се прва већа група инже њера и архитеката у Београду, који раде на њего-

вом подизању. Ту су Андреја Вуковић, инж. (18121884), Франц Зелени (1830—1869), Јован Ристић, Никола Јовановић, Стојан Тителбах (дворац за Престолонаследника Михаила, порушена зграда где је сада музеј Кнеза Павла) и др. Јан Неволе је подигао зграду Мише Анастасијевића (стари Универзитет сада). Године 1868 покреће се у Београду поново питање зидања позоришта. Кнез Михаило је желео да се зграда подигне на Зеленом Венцу, али министар Блазнавац изјави: „Онај терен није за подизање театерске зграде добар за то, што земљиште нема захтеване сталности и кад би се таква хтела художественим средствима да прибави онда би се морао грдан трошак да учини у темељима". Старо Позориште је, највероватније, пројектовао архитект Бугарски, који је пројектовао и данас једну од најлепших зграда у Београду — стари Двор (1882 год.). Г. Несторовић прелази најзад на новије доба из београдске архитектуре. Пише о зидању зграде за Управу фондова, за хотел „Москву", за „Београдску задругу", хотел „Бристол" и др. Помиње архитекте Светозара Ивачковића, Јов. Илкића, Милорада Рувидића, Драгутина Ђорђевића, Андру Стефановића и др- 11 Даља излагања у књизи г. Несторовића пуна су исто тако занимљивих детаља и података тако да претстављају по Београд фини прилог за једну његову већу историју. И крајње је време да се о Београду напише једна добра, исцрпно документована историја. Овакве пак напоре сређивања података из појединих грана изградње Београда, као што је ова књига г. проф. Несторовића, треба топло поздравити. Арх. Драг. М. Поповић

Два нова споменика у Београду — Споменик Вуку КараџиЂу и споменик Филипу ВишњиЂу —

Београд ће ускоро добити два нова споменика поводом новембарске прославе Вука Караџића. Том приликом биће постављен на улазу парка код Студентског дома споменик Вуку Караџићу, који већ одавно стоји у дворишту Српске књижевне задруге. Одбор за прославу стогодишњице смрти Филипа Вишњића, — који је приредио у целој земљи низ Вишњићевих прослава, омогућио да се подигне основна школа у Вишњићевом родном месту у Тр-

нави, издао „Зборник Филипа Вишњића", приступио оснивању „Фонда за просвећивање Семберије", одлучио је да у Београду на Калемегдану постави бисту Филипу Вишњићу, коју је израдио вајар г. Сретен Стојановић. Одбор жели да на на тај начин, приликом новембарске прославе, веже име Вука Караџића са именом Филипа Вишњића, пошто су њихове личности биле повезане и у раду на народној поезији.