Општинске новине

Како је основана Државна класна лутрија у Србији

Пре оснивања Класне лутрије код нас, доносили су у знатном броју из иностранства срећке класних лутр!ија, које су код нас продаване преко поч. Милана Ж. Ђорђевића, који није имао свој дућан, те је продавао ове срећке покретно, својим пријатељима и познаницима. Нарочито су много продаване срећке лутрија Хамбург, Брауншвајг, Пруске, Лајп циг, Мекленбург и др. преко радње мога оца Моше Мевораха, краљевског дворског мењача новца, која је била стара, угледна и позната банкарска фирма у Београду. Са (продајом тих страних срећака у Србији, повремено су добијани и велики згодитци, који су уз велику радост исплаћивани добитницима. Али, као што је већ појмљиво, много више новца одлазило је за те срећке у иностранство, него што је долазило у Србију. Овим одељењем продаје срећака класних лутрија, руковао сам ја у радњи, те сам имао ирилике да најбоље видим колико је одлазило новаца за ове срећке из Србије у иностранство. Једнога дана у разговору са мојим пок. оцем, дође нам мисао, да се код нас у Србији оснује једна таква класна лутрија, па макар ова била и сразмерно мања, али да се ти!ме спречи одлазак нашег српског новца у иностранство . Овај је разговор код нас вођен почетком јануара 1887 године, те по постигнутом споразуму, радња мога оца ставља се у преписку са нашим главним колектором Вајсом из Хамбурга, кога смо у начелу могли задобити за наше мишљење да порадимо на оснивању једне класне лутрије код нас у Србији. На основу тога, а на наш позив, исти Вајс из Хамбурга дошао је у Београд, те заједно сгупимо у преговоре са Београдском оппггином под претседништвом поч. Михаила Богнћевића, и тако овој поднесемо предлог за оснивање једне општинске класне лутрије са 30.000 срећака од којих би се половина извукла са улозима и са другим одговарајућим главним згодитцима. Предлог је био такав, да Београдска општина да лутрији само своје име. Под овим условом Вајс би предузео свих 30.000 срећака једне лутрије с тиме што би он код Општине унапред депоновао вредност свију згодитака и ириход општини који је понудом предвиђен. Исти предлог за оснивање општинске класне лутрије поднет је у седници општин-

ског одбора на одобрење на дан 26 јануара 1887 год. („Општ. новине" бр. 5 од 1-11-1887) те после довољног вентилирања овог питања, донето је решење да се предлог претседништва за оснивање једне варошке класне лутрије усвоји и да се понуда колектора Вајса упути нарочитој комисији за испитивање, оцену и за израду пројекта за лутрију. После осам дана састаје се поново одбор Општине града Београда, („Општ. новине" бр. 8 од 7-11-1887), на којој седници претседник Богићевић реферише одбору, како је општини нужно да за отплату канализације добије годишњу цифру доходка од 240.000,— динара. Недостаје за ту сврху још 152.000.— динара. Да не бисмо морали оптерећивати грађанство новим дажбинама, или да не бисмо морали прићи продаји извесних општинских имања, — прво би било осетно теретно а друго врло немило грађанству, претседник предлаже одбору да се за исплату канализације и за повећање кредита за калдрму и за нивелисање вароши Београда, оснује варошка лутрија са класама по плану какав има Хамбург, Лајпциг и још неке вароши германске, Члан одбора Коста Петровић предлаже да се начелно прими тај предлог. Обзиром на то да је један овдашњи мењач, (мислило се на мога оца Мошу Мевораха, као пуномоћника колектора Вајса из Хамбурга), нашао рачуна и тражио да оснује у Београду једну класну лутрију, г. Петровић не зна зашто општина не би имала рачуна да овакаЕ предлог прихвати и да оснује своју лутрију. После дуже дебате на истој седници, одбор општински усвојио је предлог претседника, те је изабрана комисија: Манојло Клидис, Милан Ж. Ђорђевић, Коста Црногорац, Вучко Стојановић, д-р Миша Вујић, Илија Антоновић, Михаило Миловановић, Тихомир Мар ковић, Димитрије Ракић, Јаков Левензон, Коста Петровић и Пера Манојловић. У међувремену били су општински избори, при којима је изабран за претседника оПштине Светомир 1 Николајевић, на место Михаила Богићевића, који се је повукао. Комисија која је изабрана за проучавање предлога за оснивање општинске класне лутрије, саставши се на седници општинског одбора на дан 13 априла 1887, поднела је извештај да је са осам гласова противу три усвојила предлог за увођење лутрије. Ова изабрана комисија проучавала је по-