Општинске новине

Наша којој је извршен злочин, и то увек ноћу, са измахнутим ножем. Зато нико није хтео да станује у том кућерку, и он је затим био ограђен плотом, и све је то тако трајало док се није појавио газда Илија са својим наполеонима. Ето, тај стан ако узмете можете се надати бесплатном закупу. Разуме се, треба унапред да знате да се убица Гвозден више не појавЛЈује, а што се тиче кужнога духа тога стана и ту можете бити потпуно безбрижни, нарочито ако будете стално држали отвооене прозоре. Само за овај стан ваља пожурити чим се исели његов најновији закупац, јер газда стално прети да ће „фатални стан" претворити у дућан за бакалницу. Него, постоји извесна сметња у том погледу, а то је ова: и у овој београдској улици има на сваких пет кућа две бакалнице; а да се отвори каква друга радња није јој ту место. Кад већ поменусмо да је чика Тоша староседелац овога краја, из чега може да се закључи да је зато и добио место пазикуће, није згорег да се овде наведе да чика, Тоша воли необично радо да прича историју не ове куће, јер она је скорашњег порекла, него историју места, историју земљишта, на којем је та кућа подигнута. Он зна кад је овај плац био само једно обично прекопано турско гробље, јер су Турци увек подизали своја гробља у самој вароши, око својих памија. Чика Тоша је био дете кад је то гробље раскопавано и вели да је лично везивао канап за људске лубање и онда јурио сокацима са друговима. Он веже једну лубању, други друг другу, и сви тако редом, па се онда упараде и праве трку. Они трче, а лубање скачу за њима као лопте. И тако по цео дан док је трајало тих беговских, агинских и пашинских лубања, негда брижно чуваних и негованих. Затим чика Тоша зна кад је сазидана старинска кућа, па је запамтио и када је порушена и кад је наместо ње дошла ова огромна палата газда Илије Тришића. Све то догодило се у току последњих педесетак година. Осим овог „фаталног стана", наша палата може рећи да су јој сви остали станови на своме месту, а што је најважније то је, видите, ово: у овој огромној кући још нико није умро откад је сазидана. Напротив, она се чак може и подичити сјајним наталитетом, то јест приновама у новорођенчадима. Можете бити уверени да се у тој ^ући свакога месеца роди дете. За десет месеца десеторо деце, за десзт година сто двадесеторо. Нека се четвртина отсели, остаје у палати увек на број просечно тридесеторо деце до десет година старости. А взћ оне велике има тако много, да су дипломираки студенти филозофије Блажо Максић и Данило Ратковић отворили у самој кући приватну гимназију у којој се пзучавају слабији ученици, њих преко двадесет. Г. Ћира Терзић, закупац стана са три собе, издао је г.г. Максићу и Ратковићу највећу собу која има шест са шест,

палата 713 те у њој држе предавања. Не мислите да је ово нешто ново за Београд и да је ова наша прича овим открила некакву Америку у којој се огледају наше просветне, нарочито средњошколске прилике; не, таквих је школа пуна наша престоница, и ако овако потраје свако ће двориште и свака ће палата добити по једну приватну гимназију за посрнуле ученике и недовољно школоване чиновнике. * * Пева наша палата у сваком случају. Па чак и њене домаће животиње уживају свз повластице које се могу добити од правде на овом свету, а без посредовања Друштва за заштиту животиња. Подруми су пуни крлетки за кокоши и пилиће. Безбедност ове живине потпуна је, јер се чика Тоша постарао за врло практичне кљупе за хватање пацова, који су дотле нем^лосрдно давили поменуту живину. Нападају надлежне што не тамане ове пацове, као да је то тако проста ствар. Енглези су успели да загосподаре са пет стотина милиона људи, али још никако нису кадри да се похвале човечанству да су утаманили огромне регименте пацова у самом Лондону, дакле у својој ужој породици! Пси су такође бројно заступљени у нашој палати. Сам Рус Николај Васиљевић Казински има три шепава кучета, за које тврди да су неке особито племените крви, и да нису кучићи могли би се уврстити у аристокрацију. Са овим животиљама поступа се родитељски, пошто оне махом припадају брачним паровима без деце. Једна проседа дама, врло шик жена, иначе супруга г. Исидора Баука, банковног надравнатеља у миру, стално се виђа са своја два бела кученцета како се пентра уз степенице или силази доле, па затим иде с њима у шетњу. Они на ланцу, а.ли стално газе по општинском травњаку, а она на тротоару, затеже или попушта ланце, како кад устреба, и држи гордо главу као да је укротитељка лавова. Међутим, то нису никакви лавови, већ страховито размажена кучадија, која са својим родитељима, то јест са госпођом Гизелом и господином Исидором, и обедује, и ноћева, и проводи живот, дувајући једно у друго. Чика Тоша се куне да је сто пута затицао госпођу Гизелу како тим кучићима пере зубе Сарговим калодонтом, док нека деца ни хлеба немају. Али кад се жена љуби с тим кучићима, е онда мора да им пере њушку! То су они што вам стално истресају простирке и покривке на главу кад и^ете улицом, а овамо кажу да то чинимо ми Београђани ; и кажу да тога нигде V свету нема. Тог нашег оријенталског муодарлука! Чика Тоша баш вели да је госпођа Гизела поава Бечлика. А ето каква је! Тако с тим домаћим животињама. Али с јадним мачкама стзар никако не стоји добро. Оне су у нашој палати стално на белом хлебу, јер их ретко ко трпи, а чика Тоша их фор-