Општинске новине

720

Београдске општинске новине

је био кратак и одлучан и рекао је нежсљеном пролазнику: — Слушај! Ако те још једном нађем овде, заломићу нож у твојим грудима! Марјановић мирисао на ђурђевак, био свеж, читак, дотле и одушевљен, и као крилима ношен испео се на четврти спрат у неколико хитрих скокова. Сад се запрепасти, јер уопште овај му је човек био право изненађење. Никада га дотле није видео. Замуцао је и хтео нешто да пита, али га Симић предухитрио: — Слушај! Ако ти почнем тражити врхом ножа срце међу ребрима, неће ти бити лако! И сјурио се низ степенице. Маргита чула вику и истрачала напоље. Увела Марјановића у стан и објашњавали се... О, како нам је драго да овде прекинемо саопштење о сукобљеним љубавницима! За зло нећемо да се интересујемо. Па ипак, једно нас зло није могло мимоићи. Јутрос рано, док је на улици сипила хладна измаглица и отежавала дисање, нагло се почео купити свет пред нашом палатом. Ми укућани нисмо приметили ништа што би скренуло нашу пажњу. Али доле су се чули многи гласови и светина се све више и више скупљала. Ускоро, и кроз наша степеништа чуше се узвици и стрчавање у приземље. Извесни улични пролазници нису имали живце и безобзирно су г бежали од наше палате као од куге. Јамачно се догодила нека велика несрећа! Свет се и даље скупљао и посматрао некакав призор. Видесмо и ми ту страшну слику са својих прозора. Дивно сунчано тело Маргитино уносили су у кола Станице за брзу момоћ. Испила камену соду; али је оближњи лекар изјавио да ће остати у животу. Ако се не деси какво погоршање!

је што и овај свет: рађање, живот и смрт. Она је свет. ДраГ. Илам Јејо

Да, да, у многом којечему наша палата личи на праву лудницу. Али она није то. Она

Стијовић Риста: „Буљина" (са X јесење изложбе)