Општинске новине

746

Београдске општинске новине

љеника остало слепи на том положаЈу, — мирно живе и раде на своме имању, исто као и они који виде. Да би им живот био лакши и да би пољске радове бољ|з и спретније обављали, готово сви су се слепи инвалиди на овоме насељу поженили и створили породицу. Вредне сељанке из општине Стари Футог и околине, у чији атар спада ово имаље, радо су се

Добра жетва на „Ветернику" удавале за ове слепе ратне инвалиде јер су инвалиди материјално обезбеђени, а нарочито од 1929 године кад је новим Инвалидским Законом сваки слепи ратник добио по 1.400.— динара месечно инвалиде, а поред тога и по 90.— динара месечно за жену и свако дете. Данас многи слепи инвалиди на „Ветернику" имају пристојан живот са готовим и уштеђеним новцем. Слепи инвалиди на насељу „Ветерник" изучили су раније по неки занат у Дому слепих, али се стицајем прилика сви сада баве земљорадњом. Они обрађују земљу помоћу своје породице, рођака, плаћене радне снаге или узармне комшијске помоћи. А сами слепи режу дрва, чисте и хране мирну стоку, музу мирне краве, раде на крушачи, на тријеру, иду за плугом на пољу при орању, копају шећерну репу, преносе пашу и друго. Слепи инвалиди на „Ветернику" имају сада 24 коња, 60 крава, 83 оваца, велики број живине, доста плугова и пољопривредних справа. Колонизирано насеље „Ветерник" има заједнички велики пашњак од 50 јутара, који им је од велике користи. Насеље има своју основну школу, жељезничку и аутобуску станицу. У пројекту је довођење електричне мреже из Новог Сада, као и изградња једног великог купатила. За све ове благодети слепи добровољци и инвалиди захвални су свима који су макако и мачим

допринели за остварење и подизаше овог насеља а специјално су благодарни и вечито захвални највећем пријатељу и оцу свом г. Вељку Рамадановићу, управнику Дома слепих. Сада се у Дому примају слепа деца, мушка и женска, стара од 6 до 14 година. Пријем се врши по Правилнику о пријави и пријему слепе деце. Пријем слепих младића и девојака од 14 до 18 година врши се према годишњем распису и условима управе Дома, када има слободних места. Месечни принос за сваког питомца одређује на почетку сваке године Управник Дома и саопштава родитељима или старатељима. Сиромашни питомци школују се о трошку државе, бановине, општине или других лица. Питомци остају у Дому док заврше школовање и изуче занат. Школско образовање питомаца траје 8 година, а професионално 4 године. Ученици који наврше 14 годину живота упућују се у занатску школу. Питомци са више од 18 година остају у Дому док не заврше своје образовање. Сви се занати изучавају у заводским радионицама. По свршеној игколској и занатској обуци питомци полажу помоћнички испит пред комисијом, како то предвиђа Закон о радњама. Помоћнички испити полажу се под Претседништвом управника у Дому слепих. После положеног помоћничког испита питомци се отпуштају из Завода, добијају новчану помоћ за набавку алата и материјала за почетак рада и за одлазак својим кућама, према расположивим материјалним сретствима и потреби из нарочито установљеног фонда. Да би се слепе питомице Дома што боље упути \е у домаћинство, поред редовног пословања и пгколовања, оне помажу при кувању у кухињи, постављају столове и спремају трпезарију. Тако исто крпе чарапе, хаљине и остало рубље. Спремају спаваће собе, чисте их и перу. Све то раде под надзором и упутствима својих васпитачица и надзорница. У Заводу слепих био је смештен и Завод за богаљасту децу — ратну сирочад. Од 1921 до 1928 године било је у Заводу 313 богаљасте ратне сирочади. Они су у Заводу изучили школу и ове занате: кројачки 76 питомаца, абаџијски 30, обућарски 55, опанчарски 20, столарски 13, браварски 35, ковачки 8, коларски 5, плетарски 10, трикотажу 31, дактилографију 1, сарачки 28 и сајџијски 1 питомац. Из Србије било је 199 богаљаетих питомаца, из Црне Горе 20, из Босне и Херцеговине 13, из Хрватске 33, из Далмације 17, из Војводине 31. Кад се 1928 године Завод за богаљасту децу преселио у Суботицу отишло је тамо 54 питомца. У Заводу за слепе налазио се раније и завод за глувонеме, под управом г. Вељка Рамадановића. У ■гоме је заводу 77 глуво-немих питомаца изучило ове занате: кројачки 17 питомаца, обућарски 22, столарски 13, браварски 23 и штампарски 2. Сви глувонеми питомци полагали су помоћнички испит пред комисијом и добили помоћничка писма и радничке књижице. Сви су они доказали да су добри радници, те се радо примају у посао. Већина се од њих оженила и има породицу. Завод се за глувонеме 1928 године преселио у Јагодину, где је отишло 86