Општинске новине

Београд, Југославија и Југословени у сећању угледног страног дипломате — „Овде све сазрева, расте, ствара се и изграђује" — каже г. д-р Р. Флидер о Београду и околини —

Г. д-р Роберт Флидер, сада опуномоћени министар Чехословачке у Мадриду, раније у Београду, добро је познат не само у круговима наших културних и јавних радника и свега грађанства него и у најширим слојевима нашега народа. Отмен и углађен дипломата, финих, скоро аристократских манира, високе духовне културе и еминентан стручн>ак г. д-р Флидер је у души остао син класичне чехоеловачке демократије, веран ученик Масарикове школе живота, чије су значајне одлике: поштеше, морал, истина и искреност у политици и социјална правда и човечност у животу, на којим начелима је стварана Чехословачка и на којима се данас одржава у свом државном, друштвеном и политичком животу. И ова демократичност и једноставност у оггхођешу, и пажња не само према себи равним него и према нашем м,алом човеку, |нашем сељаку и шиховом ситном раду — на коме бадира државни и народни напредак Чехословачке — ове лепе особине учиниле су те г. д-р Флидер није остао само званичан функциоиер у служби своје домовине, него се показао и као близак и одан пријатељ нашега народа, његов искрен и лојалан саветник, шармантви и у свима нашим круговима жељени гост, ји јинтиман друг. Јер ]е с љубављу дошао међу нас па је и нашао свугде у нашој земљи отворено словенско срце. „Незнано невољено, знано вољено", — каже једна стара словенска пословица. Г. д-р Флидер се приближио нашем народу, па га је у истини добро упознао. Путовао је по нашој земљи, изучавао наш језик на коме слободно и литерарно говори и пише. Саживио се са нама и братски дубоко заволео наш свет. И зато у његовим успоменама на нашу земљу које саопштавамо, у његовим песнички надахнзтим и сликовитим описима изложена је готово једна одлична студија о нашој земљи и народу, пуна објгктивности, искрености и љубави према нашој средини, коју је својим личним особинама, и као Чех и као Словен задужио, између осталога и овим својим дубоко проосећаним изливима братства, дружбе и верности. У сунчаној Шпанији, необично занимљивој, у своје вргме пуној егзотичних задовољстгша која су се нудила једном угледном ди-

пломати, г. др. Флидер ипак није заборавио нашу земљу за коју је тамо написао, уз најјлепшу Лтосвету, ове своје искрене речи драгих успомена на Београд, Југославију и Југословене. Г. д-р Роберт Флидер пише: „После неколико недеља биће три године од како сам напустио Београд, а са њим и Југославију где сам, дакле, пуне три године заступао Чехословачку. Кад сам био посланик у овој дивној земљи, никада у својим изјавама нисам излагао то што нисам осећао. Али данас, када ме са Југословенима и њиховом државом више не везују они директни службени односи, сад више нема места никаквој сумњи да ове редове бележим у !жељи да би некоме услужно и по дужности ласкао. Већ и сама околност што лично узимам перо да бих дао израза својим осећањима сад, пошто сам већ неколико година изван ове земље, доказујем своју унутрашњу потребу да са Југословенима опет ступим макар у ову душевну везу. Желео бих у првом реду да. подвучем то што једном страном дипломати у Југославији понајвише пада у очи, и остаје у сећању на земљу у којој је вршио своју мисију. А.\и, пре свега, допустите да обновим још једну успомену. Кад сам био посланик у Скандинавији и живео у Штокхолму, упознао сам г. Кенарда, новог енглеског посланика који је тамо, некако крајем 1929 год., био допутовао из Југославије. У то време нисам ни слутио да ћу кадгод заступати своју отаџбину у братској југословенској земљи. Као Словен гајио сам природну наклоност и љубав за све што је имало макар какве везе са Југославијом и Југословенима. Зато сам се одмах спријатељио са послаником Кенардом. Спојило нас је заједничко интересовање за Југославију. Иако је био у веома интересантној, аристократски племенитој и отменој земљи, Кенард никако није могао да заборави Југославију, те смо се на ову заједничку тему стално враћали. Кенард је, како чујем, у Шредској одожао чак и неколико предавања о Југославији, коју је пропутовао, па је целу државу и њен народ одлично познавао. Изгледало ми је као да тугује за том земљом... А зар сам могао да му такође не исповедим исту своју тугу, кад саа све време свога бављења у Југославији